Tokom nedavnih okupljanja Srpskog socijalnog servisa, advokat sa 20-godišnjim iskustvom Stevo Bezbradica iz Dandenonga u Melburnu, održao je izuzetno praktično predavanje starijim sunarodnicima iz srpske zajednice, o značaju pravilno napisanog testamenta. To je bio i povod da porazgovaramo s advokatom Bezbradicom.
Koliko su naši ljudi upoznati sa pisanjem testamenta?
– Generalno, naši ljudi nisu upoznati s pravljenjem testamenta. Mnogi od njih još “žive” u staroj Jugoslaviji, i misle na način kako je to tamo bilo regulisano. Dolaze kod mene upravo s takvim pitanjima, ko će šta da nasledi. Moj posao je da ih usmerim na koji način treba da se napiše testament, kako bi taj akt poslednje volje bio validan ovde u Australiji. Ljudi imaju neke ideje kako to može da se uradi, ali kada treba da se sprovede u delo, da se stavi na papir, postoje određeni problemi. Ljudi su uglavnom informisani po principu “rekla kazala”, ako su na primer čuli od nekih prijatelja ili rođaka.
Da li danas naši ljudi češće pišu testament nego ranije?
– U poslednje vreme situacija se malo promenila, drugačije je nego što je bilo pre deset ili 15 godina. Danas je raspon godina ljudi koji rade testamente, od 55 do 75 godina. Takođe, veći je broj onih koji dolaze u kancelariju da napišu testament i daleko više razumeju značaj pisanog testamenta.
Da li testament može da uradi samo advokat?
– Moji klijenti su nekad u dilemi, jer ne znaju da li testament treba da napravi samo advokat ili testament može da napiše bilo koji drugi profesionalac. Znači, testament ne mora da uradi samo advokat, može da ga uradi i bilo koje drugo lice, ali testament ima svoju formu, koja mora da se zadovolji. Ako testament ne radi advokat, postoji mogućnost da budu greške u sačinjavanju, tako da je dobro da ga na kraju ipak pregleda advokat.
Šta je sve neophodno da bi se napisao testament?
– Da bi se napravio testament advokat mora da uzme pravilne informacije koje moraju da budu deo testamenta. Pored ličnih podataka, zanimanja, stranka mora da pruži sve podatke oko imovine.
Šta se sve smatra za imovinu?
– Da li i koliko kuća osoba ima, zatim podaci o bankovnim računima, da li ima neku drugu svojinu kao što su automobili, zlato, umetničke slike… Sve što je predmet testamenta. Pored toga, zaveštalac mora da pruži i podatke o postojanju eventualnih dugova, kao što je na primer hipoteka na kuću i drugo. Kada se prikupe svi ti podaci, onda ovaj akt može i da se napravi. Posle toga lice koje pravi testament, mora da da instrukcije šta je to njegova poslednja volja, u zavisnosti od toga koliko ima naslednika, da li su to deca ili neko drugi. Takođe, moguće je jednoj osobi ostaviti sve, ili ukoliko ima više naslednika može da podeli imovinu svima na jednake delove, ili u različitim procentima.
O čemu još treba voditi računa kada je reč o testamentu?
– Potrebno je da ostavilac u testamentu navede lice koje je izvršilac testamenta. Ta osoba je najvažnija, jer to lice treba da sprovede volju zaveštaoca. To treba da bude osoba od poverenja, koja će kad ostavilac umre biti u kontaktu s advokatom i zajedno će da sprovedu poslednju volju lica koje je napravilo testament.
Koje pojedinosti su još značajne po pitanju zaveštanja?
– Posle smrti zaveštaoca, kad se odbiju svi troškovi testamenta, uključujući troškove advokata, i kada se izmire svi dugovi, ono što ostane je predmet zaostavštine koja se deli na naslednike. Pore toga, predmet testamenta može da bude i način sahrane zaveštaoca, ili donacija organa ili drugo. Testament se obično čuva kod advokata ili u banci ili ga ljudi nose kući i smeštaju na neko bezbedno mesto. Dobro bi bilo da se svake tri godine uradi revizija testamenta, ukoliko nešto treba da se promeni ili doda.
Postoje li neka važna pravila po pitanju zaključenja testamenta?
– Testament u Australiji je strogo formalan dokument, mora da bude u pisanoj formi. U isto vreme moraju da budu prisutna dva svedoka, koji moraju da potpišu testament u isto vreme kad i osoba koja pravi testament. Advokat mora da pročita napisani testament zaveštaocu i da on zatim izjavi da je to njegova zadnja volja. U isto vreme svedoci moraju da potpišu testament istom olovkom. Svedok ne može da bude osoba koja je naslednik. To mora da bude nezavisna i punoletna osoba. Takvo lice i može da napravi testament, mlađe lice ne može da napravi testament – kaže advokat Stevo Bezbradica.
Imovina prelazi na supružnika
Jedno od pitanja naših sunarodnika je bilo ko nasleđuje imovinu u kojoj su supružnici navedeni zajedno kao vlasnici.
– Tu imovinu nasleđuje supružnik koji je nadživeo drugog supružnika. Testamentom, pak može da se njegov nasledni deo drugačije rasporedi, i na primer na decu umrle osobe – istakao je advokat Bezbradica.
