U prostorijama Zajednice srpskih klubova u Beču počela je nastava Škole srpske ćirilice, a sa decom radi Tijana Milenković, doktorantkinja Bečkog i Novosadskog univerziteta, profesorka srpskog jezika i književnosti. Škola je namenjena deci uzrasta od šest do 12 godina i već prvog dana bilo je više od 20 đaka. Za sada su učenici članovi KUD “Branko Radičević”.
Milenkovićeva je svoju ideju predstavila upravi Zajednice i KUD “Branko Radičević”, koji su je odmah podržali.
– Škola srpske ćirilice je osnovana u cilju očuvanja srpskog jezika i pisma, nacionalnog i kulturnog identiteta Srba u Austriji. Moja je dužnost kao profesora srpskog jezika i Srpkinje koja živi van domovine da našoj deci u Beču predstavim koliko je značajno da znaju naše pismo i da se njime služe. Pismo drugih naroda, poput Rusa, Makedonaca, Bugara je takođe ćirilično, ali nijedna ćirilica nije tako savršena kao srpska. To treba deci predočiti i osvestiti ih da će poznavanjem ćirilice i latinice biti bogatiji i otvoreniji za učenje drugih jezika – kaže Tijana Milenković.
Ona podseća da je naše pismo pretrpelo razne promene i reforme, a mnogo vekova je trebalo da prođe da bi izgledalo kao danas.
– Danas je jednostavno i savršeno: 30 grafema za 30 glasova. Time se samo naša azbuka može pohvaliti. Mnogi su se divili njenoj savršenosti, pa bi i srpskoj deci, a posebno deci u rasejanju, trebalo usaditi isti takav osećaj, a samim tim i ljubav prema srpskoj azbuci – ističe naša sagovornica.
Drago joj je što su deca već na prvom času pokazala veliku zainteresovanost.
– Posebno sam se obradovala tome što su oni najmlađi (koji još latinicu ne poznaju tako dobro) posle časa ostali da prepišu sva slova azbuke, iako se na prvom času nismo upoznali sa svim ćiriličnim slovima. Ta dečja radoznalost i pozitivan pristup onome što je novo, daju mi ogromnu motivaciju za podučavanje i raznolike ideje za pripremu kreativnih zadataka, koji će im olakšati učenje azbuke – navodi Tijana Milenković.
Nastava je, kaže, interaktivna i prilagođena različitim uzrastima.
– Grupa je heterogena što se tiče uzrasta dece i raditi sa takvom grupom nije uvek jednostavno. Nastavu treba prilagoditi tako da se oni od 12 godina ne dosađuju dok šestogodišnjaci pokušavaju da pravilno zapišu ćirilično slovo. Stoga se u toku nastave primenjuju različite metode učenja: učenje kroz igru, učenje pomoću audio-vizuelnih materijala, kreativno pisanje i crtanje, grupni i individualni istraživački zadaci i slično.
Tijana Milenković na kraju kaže da se raduje što je od Luke Markovića, predsednika Zajednice, dobila priliku da radi ono što najviše voli i za šta se školovala, a to je da svoje znanje o našem jeziku i pismu prenese drugima.
Odbranimo naše pismo
– Danas u doba globalizacije i agresivnog uticaja engleskog na sve ostale jezike, u doba sve učestalije upotrebe moderne tehnologije koju prati sve raširenija upotreba latinice, treba ćirilicu odbraniti. Pošto promene koje se dešavaju u jeziku ne možemo sprečiti, postavlja se pitanje kako ćemo ćirilicu očuvati. Očuvaćemo je promovisanjem prvenstveno u Srbiji i Republici Srpskoj, a onda i tamo gde Srbi žive van svoje matice, podsticanjem naše dece da je nauče, da njome što češće pišu i da redovno čitaju ćirilične tekstove. Ćirilicu ćemo očuvati tako što ćemo našu decu naučiti da je vole, da se njome ponose i da sa drugima dele svoje znanje o srpskom jeziku. Popularizacijom srpske ćirilice, srpskog folklora i srpskih običaja najmlađima ćemo usaditi svest o važnosti negovanja srpske pismenosti, kulture i umetnosti u prepoznavanju svog identiteta van matične države, a isto tako i svest o značaju očuvanja svog porekla, kao i poštovanja tuđeg, u procesu integracije u Austriji – kaže Tijana Milenković.
Tropismenost
Posle savladane ćirilice, jedan od glavnih ciljeva škole biće pravilna upotreba srpskog jezika u pisanoj i govornoj formi, kako bi se deci olakšalo učenje nemačkog jezika.
– Kada se na dvojezičnost naše dece u Beču bude dodala i “tropismenost” – poznavanje nemačke i srpske abecede, te srpske azbuke, možemo slobodno reći da će se naša deca u budućnosti hvaliti bogatstvom stečenog jezičkog znanja. Škola srpske ćirilice je tu da im u tome pomogne – istakla je Milenkovićeva.
