.
Njegova biografija obiluje fascinantnim informacijama od toga da poseduje preko 300 gitara, do toga da je jednom prilikom slomio ruku Šonu Koneriju.
Dolazite 24. juna u Beograd. Ovo vam je prva poseta Srbiji, šta znate o našoj državi?
– Ja sam ratnik. Kao takav znam da su i Srbi ratnici poput mene. Imam nekoliko prijatelja iz Srbije, svi su visoki oko dva metra i izuzetno snažni. Od njih sam čuo da je zemlja veoma lepa i zato jedva čekam da je posetim.
Imate li specijalni program, s obzirom na to da će ljudi ovde prvi put imati priliku da slušaju vašu muziku?
– Ne, na isti način ću svirati kao i svuda do sada. Ne želim da pravim razliku ni na jedan način, ali ću se potruditi da se publika dobro provede na koncertu.
Da li vaša filmska karijera trpi zbog muzičke ili obrnuto?
– Nikako. Upravo sam završio snimanje novog filma u Rumuniji, a ugovorio sam dva nova u Kini u narednih godinu dana. S druge strane, sviram gde god postoji mogućnost za to, tako da se sve lepo uklopilo.
Kako ste se odlučili upravo za bluz muziku?
– Mislim da je ona mene izabrala i omogućila mi da se kroz nju izrazim na isti način.
Da li imate nekog muzičkog uzora?
– U suštini, svi kvalitetni bluz gitaristi su moji uzori. Bo Didli mi je jedan od omiljenih, ali da ne nabrajam sad sve muzičare. Inače, imam kolekciju od oko 300 gitara, a planiram da donesem u Beograd bar njih pet.
Kada biste morali da se odlučite samo za jednu karijeru između borilačkih veština, muzike i filma, šta biste izabrali?
– Nisam morao da biram i zahvalan sam na tome, a iz ove perspektive mi deluje nezamislivo da se ne bavim svim tim stvarima.
Da li ste nekada obarali ruke sa Čakom Norisom?
– Nikada nam to nije palo na pamet.
A da jeste, mislite li da biste mogli da ga pobedite?
– Nema šanse. Taj čovek ima 74 godine i sad bi mogao da me prebije. Samo on je jači od mene.
Između ostalog, redovno posećujete dečje bolnice, radite kao zamenik šerifa, a planirate i političku karijeru?
– Dečje bolnice posećujem već decenijama jer želim da se deca osećaju bolje, kao zamenik šerifa radim kada mi ostale obaveze to dozvoljavaju. Za političku karijeru nisam još uvek spreman, ali sigurno ću se kandidovati za guvernera u doglednoj budućnosti.
Jedini film u kojem ginete jeste „Executive Decision“. Kako ste se osećali kada ste pročitao scenario?
– To sam znao mnogo pre početka snimanja, ali pošto sam tada zarađivao milion dolara po danu, taj scenario mi nije predstavljao stres.