Dovoljno je reći Piksi. U Srbiji, ali i “ostatku Evrope”, u Japanu, Kini “i staro i mlado” čulo je za Dragana Stojkovića, nekadašnjeg virtuoza sa loptom, danas selektora Srbije. Sa Piksijem za kormilom, Srbija će posle 24 godine igrati na Evropskom prvenstvu. Peta Zvezdina zvezda je, uz izabranike, uspela da izbori plasman na drugo veliko takmičenje zaredom. Posle Svetskog prvenstva u Kataru, na red dolazi šampionat Evrope i Nemačka…
Novogodišnja želja?
– Ona se svodi uvek na jedno isto, ono što uvek želim svima, pre svega, dobro zdravlje – jasno će Dragan Stojković u razgovoru za “Vesti”.
Na poslovnom planu?
– Da se borimo za uspeh, da budemo još bolji i ponosni na svoj rad.
Na predstojećem EP čekaju nas dueli protiv Danske, Slovenije i Engleske. Koji susret očekujete da će biti najteži?
– Svaki će biti težak. Grupa je izuzetno zahtevna, mada kada pogledate, u svakoj grupi je tako. Nalazite se među 24 najbolje selekcije na Starom kontinentu, sam podatak govori u prilog tome. Engleska je jedna od najjačih reprezentacija i ne samo da je favorit u našoj grupi, već je po kvalitetu i potencijalu koji poseduje i jedan od kandidata da osvoji titulu. Druga utakmica je sa Slovenijom. Duel koji, ako želite da idete dalje, morate da dobijete. Treći okršaj je sa Dancima. Pretpostavljam da je to meč koji će odlučivati. Svaka utakmica je teška sama po sebi. U svakom slučaju, biće interesantno. Biće dosta dinamike, očekivanja, biće sve što nosi jedno takvo takmičenje.
Proći grupu
Šta je najvažnije u tim okršajima?
– Ono što je za nas najbitnije, odnosno za mene kao trenera, to je da fudbaleri budu spremni i da nemaju nikakve povrede. Imao sam u Kataru, na Svetskom prvenstvu, jedno iskustvo koje nikome ne bih poželeo. Upravo se svodi na to – povrede. Fudbaler da bi odigrao evropski ili svetski šampionat, znači veliko takmičenje, mora da bude više nego 100 odsto spreman, kako bi pružio maksimum.
S obzirom na to da sada već imate iskustvo sa velikog takmičenja u ulozi selektora, šta ćete drugačije da primenite na EP?
– Neke stvari ćemo sigurno promeniti. Ovde je najvažnije doći do rezultata. Samo igra i ponašanje na terenu i van njega biće usmereno ka tome da Srbija pokuša da napravi rezultat. Kompletna neka koncentracija će biti svedena na to da budemo takmičarski raspoloženi i da igramo na rezultat.
Šta je cilj Srbije u Nemačkoj?
– Ne možemo da pričamo o drugom, trećem, četvrtom cilju, moramo najpre o prvom, a on je, naravno, da prođemo grupu. Postoje tri protivnika u grupi, gde morate da tražite bodove, da ih osvojite, kako biste ostvarili prolaz u narednu rundu.
Poziv i za superligaše
Ko je, osim Engleske, favorit za tron?
– Francuska, u svakom slučaju. Imaju strahovit tim, moćnu ekipu i mislim da su oni glavni favoriti. Englezi su uz njih.
Imate li već u glavi ko će igrati na EP?
– U martu ćemo imati dve prijateljske utakmice, kao i u junu. Pokušaćemo da pronađemo najbolje rešenje. Sigurno u mojoj glavi već provejava ideja, to mi je na kraju krajeva i posao, ali oni koji budu istrčali na teren, oni će biti najspremniji za ideju koju ćemo imati.
Da li postoji mogućnost da se na šampionatu Evrope, među “orlovima” nađe neko ko do sada nije dobijao priliku?
– Postoji… Nekoliko igrača je na skeneru i to već duži period. Imamo još šest i po meseci i od njih će zavisiti. Ne bih o imenima, ali u martu i junu će možda i ti neki fudbaleri dobiti šansu da pokažu da li smo u pravu što ih zovemo.
Da li je neko od njih iz Superlige?
– Jeste, tako je.
Da li na vas utiče činjenica da vam ističe ugovor sa FSS?
– Ne remeti me. U principu, ugovor mi traje dok traje EP. Nisam ni razmišljao o njemu… Kada smo krenuli u ove kvalifikacije, nisam ni znao do kada mi traje ugovor, iskreno vam kažem. Ne razmišljam o tome. Fokusiran sam na svoj posao, kao što sam bio da dođemo do cilja, a to je da odemo na EP, da vratimo Srbiju na evropsku mapu. Ovo je veliki uspeh, bez obzira na to što će neko reći ovako, ili onako ili “tražiti dlaku u jajetu”, dati i neku kritiku, što je potpuno normalno, ali strateški cilj je ostvaren.
Skroman čovek
Učestvovaćemo na EP posle 24 godine?
– Sa vremenske distance, ako pogledate, učestvovao sam na šampionatu Evrope, ali kao igrač 2000, a sada imam to zadovoljstvo da kao trener vodim našu Srbiju na EP. To je ogroman uspeh u ambijentu u kojem radite, u odnosima kakvi su i, slobodno mogu reći, preponosan sam na tu jednu grupu igrača i na taj kolektivni duh koji vlada od prvog dana mog dolaska na mesto selektora. I danas je to tako. To su velike stvari i to nije nimalo lako ostvariti. Mi smo uspeli zajedno da dođemo do cilja i igračima sve čestitke na svemu što su uradili, što su našu zemlju posle 24 godine odveli na EP, potpuno zasluženo.
Šta biste uradili kada biste osvojili evropsku medalju?
– Ništa. Sedeli bismo ovako, kao sada i pričali isto. Nisam od onih koje slava ponese. Ne volim da pričam o sebi, to prepuštam drugima. Ja sam neko ko se ponaša apsolutno normalno i čvrsto gazim po zemlji, kao što sam to i ranije činio. Nisam od onih euforičnih ljudi, od onih koji će se popeti na glavu nekome da pokaže koliko je dobar. To će drugi da odlučuju, ocenjuju… Najvažnija je skromnost, tako sam vaspitavao decu, tako sam i ja vaspitan i mislim da je to jedna od najvećih vrlina. Biti skroman. A to ne može baš svako. Ljudi se ponesu!
Zadovoljstvo je sreća i za druge
Kao igrač ste bili vrlo energični?
– Na terenu je nešto drugo. To je “fajt”, borbenost, ali čim se završi, vraćaš se u “normalu”. Zadovoljan sam što sam pružio sreću nekom drugom, a to je velika stvar. Kada birate između dobre i loše reči, uvek izaberite dobru, jer ona ne može nikoga da povredi, a loša i te kako može, više od bilo čega. Tako sam ja od onih ljudi koji bira da pokaže poštovanje prema bilo kom protivniku, čoveku, nebitno je čime se on bavi. To smatram osnovom ponašanja svakog čoveka, bar bi tako trebalo da bude. Oni koji me poznaju, znaju da govorim istinu. Ne ulepšavam sliku o sebi, niti se kitim tuđim perjem, to nikada nisam radio. Dobijete utakmicu i svi misle da ste srećni, da ste zadovoljni, a ja sam poslednji koji se raduje. Kako to objasniti? Tako što ste emotivno, ili kako god, iscrpljeni. Nemate vremena ni snage da se radujete, skačete, ali zato drugi imaju i to je zadovoljstvo, kada drugima pružite tu vrstu radosti. Takav nam je posao, na kraju krajeva.
Da li postoji neki stranac koga biste voleli da imate u dresu Srbije?
– Džud Belingam, klinac koji će tek biti čudo. Engleski reprezentativac, kome je 20 godina, član je najboljeg kluba na svetu, Real Madrida, i on je po meni buduća Zlatna lopta. Njegova igra je impresivna. Tehnički je fenomenalan, fizički neverovatno dobro izgleda. Takav osećaj za gol, osećaj prostora, retko je videti kod fudbalera u tim godinama, na takvom nivou. Ono što je dobro kod njega je da je izabrao kraljevski klub. Jer, ako hoćeš da imaš Zlatnu loptu, moraš da ideš u Real Madrid. Teško da neko iz drugog kluba može do nje da dođe – zaključuje popularni Piksi.
Vidićeve netačne informacije
Nedavno se oglasio Nemanja Vidić sa informacijom da je stručni štab reprezentacije Srbije za dve godine dobio 16 miliona evra.
– Bio sam iznenađen! Nisam ja bio tema… On je imao totalno drugačiju viziju koga stvarno napada…
Mislite, vi ste nešto kao koleteralna šteta?
– Koleterala, tako nekako, usput, ali sam svakako bio iznenađen, pošto nikada nisam imao problem sa Nemanjom. Kako ja sa njim, tako i on sa mnom. Sve što je uradio kao fudbaler, uvek sam se divio njegovoj igri. U njegovom pokušaju da bude predsednik FSS, znate i sami kako se završilo, niti sam učestvovao, niti bih učestvovao, niti sam pomogao, niti odmogao. Totalno sam posvećen svom poslu i brinem o reprezentaciji. Mislim da je pogrešio, u svakom slučaju, pošto je izneo netačnu informaciju. To, jednostavno, nije tačno. E, sad, vi možda očekujete od mene da objašnjavam, da se branim, totalno jedna glupa situacija, nepotrebna… Nigde na svetu se ne pominju finansijske stvari, posebno kada je trener u pitanju. Da li on zarađuje malo, ili mnogo, dovoljno, ili ne, totalno je deplasirana priča.
Trenutak tišine, pa nastavak:
– Ja sam profesionalac. Moja primanja, zarada, zasnovana su na potpisanom ugovoru, koji je verifikovalo 15 ljudi iz Upravnog odbora FSS. To je zvanični dokument, nije nikakva tajna, ali zašto bi se išlo u javnost da se licitira koliko, šta… Prvo sam razmišljao da ne odgovaram, da jednostavno ignorišem, jer znam da nije istina. A opet, sa druge strane, kada se pojavi vaše ime i stručni štab i ta jedna nenormalna cifretina, rekoh, kada se budem vratio iz Hamburga daću neki komentar, a on se svodi na to da je pogrešio. Pokazao je manjak poštovanja, kada sam ja u pitanju. Ako već izlaziš i hoćeš da budeš interesantan, da zaseniš javnost sa takvim informacija, onda barataj sa tačnim informacijama. Ovo sam shvatio kao obmanu javnosti i širenje dezinformacija.
Niko kao Maradona
Najbolji fudbaler koga ste gledali?
– Dijego Maradona.
Najbolji fudbaler današnjice?
– Iz više uglova može da se gleda. Ko je najkorisniji, ko je, ne znam… Nije fer da izdvojim jedno ime. Pomenuo sam Belingama, koji stvarno sa 20 godina pravi ogromnu razliku na terenu, ali on još nije najbolji. Tek treba da se dokazuje i pokazuje, ali to će vrlo brzo doći. Ima tu igrača koje, jednostavno, voliš da gledaš. Recimo, Mbape je čudo nad čudima.
Najbolji dribler?
– Mesi, u svakom slučaju, mada je Ronaldinjo bio takođe čudo, što se tiče driblinga.
Bez svakoga se može
Bez koga “orlovi” ne mogu?
– Vidite ste koliko smo imali problema u Kataru kada Mitrović nije spreman i još neki… Da se razumemo, može se bez svakoga. Taman posla, ali za trenera nema ništa gore nego kada su mu najbolji fudbaleri povređeni i ne mogu da pruže maksimum, jer mi smo mala zemlja. Nismo, recimo, Francuska, koja je sila, ogromna zemlja, koja može da bira, čak i ne zna šta će od kvaliteta. Mi smo suprotnost, mali, mi smo to što imamo. Onda gledate našu Superligu, naš fudbal, gledate uslove u kojima se igra, pratite igrače, zapisujete, ali pitanje je osnovno, da li je to to, za nešto što treba da pokažete u Evropi. Mislim da nije, pošto niko tu ne odskače toliko da neko kaže, e neće namerno da ga zove. To je nemoguće. To je ono što imamo, da se sakupimo… Zajedno možemo dosta, kao što smo i do sada radili i kada je bilo pritisaka i kritika, ostali smo grupa. Nisam dozvoljavao da mi pocepaju, razbiju grupu, zajedno se borimo i to je to.
Deset puta više zahteva od karata
Očekujete li u Nemačkoj podršku navijača, budući da ogroman broj naših ljudi živi u toj zemlji?
– Ne da očekujem, nego će to biti sigurno. Imaćemo desetak hiljada naših pristalica, što je maksimalan broj ulaznica koje možemo da dobijemo. Ako vam kažem da je FS Srbije već imao 100.000 zahteva za trebovanje, a samo 10.000 će dobiti ulaznice, onda možete da zamislite kakvo je to interesovanje. Imaćemo sigurno veliku podršku. To je veća obaveza za nas da te ljude usrećimo, pružimo im radost i zadovoljstvo – naglašava Piksi.
Dobar derbi
Šta ste videli u nedavnom okršaju “večitih”?
– Video sam jedan dobar duel za razliku možda od nekih prethodnih derbija, kada je bilo dosta faulova, prekida… Nije bilo neke lepote, dok je poslednja utakmica bila baš dobra. Pravi derbi, izuzetno borben, sa golovima, dosta šansi… Zadovoljan sam, a pretpostavljam da i drugi ljudi dele moje mišljenje.
