Samo ukoliko danas znamo ko smo i šta smo, šta je naš nacionalni identitet na planu celog srpskog korpusa i ukoliko na toj osnovi počnemo da rešavamo egzistencijalne probleme, možemo da znamo gde ćemo biti sutra i da ćemo stići tako kuda idemo, poručio je profesor dr Darko Tanasković na predavanju „Srpski nacionalni interesi: juče – danas – sutra”, u Beču.
– Veoma je važno da osvetlimo gde smo danas, da bismo znali gde bismo mogli biti sutra. Pitanje gde ćemo biti sutra, naravno, ne zavisi samo od nas, nego od sklopa okolnosti na međunarodnom planu i tu je teško do kraja nešto predviđati – rekao je dr Tanasković.
Prema njegovim rečima, bićemo tamo gde treba da budemo, samo ukoliko danas ostvarimo to da znamo ko smo i šta smo, da znamo šta je naš nacionalni identitet na planu celokupnog nacionalnog korpusa i ukoliko sa tim osloncem zaista počnemo da rešavamo ono što su naši egzistencijalni problemi, uvažavajući sve međunarodne tokove i kontekst u kome se nalazimo.
Konstatovao je, ipak, da je najveći problem za pretpostavku gde ćemo biti sutra, taj što još uvek ne znamo gde smo danas, pa i više od toga, jer, kako kaže, posle istorije kakvu smo imali, „kao da neki zaboravljaju i ko smo”.
– Ako zaboravljamo ko smo i ako ne znamo gde smo danas onda je vrlo teško predviđati gde ćemo biti sutra – upozorio je dr Tanasković.
Zato je, dodaje, važna inicijativa kabineta ministra bez portfelja zaduženog za dijasporu, koji je pokrovitelj skupa, jer je njen cilj upravo da se učine prvi koraci na nivou celog srpskog nacionalnog korpusa na samospoznaji o sebi u ovom trenutku.
– Ali, sa pogledom uperenim u budućnost. To je jedini način, da kroz mnogo razgovora, sa mnogo dobre volje, ljubavi, iskrenosti… možemo, kao relativno malobrojna nacija, preciznije da odredimo gde ćemo biti u budućnosti. Važno je da prvo vidimo ko smo, šta smo i gde smo danas. A onda ćemo stići tamo gde treba – uveren je dr Tanasković.
Na pitanje „gde smo sutra”, profesor dr Dragan Simeunović je, uz konstataciju da je „svaki napredak spor i postepen, dok su nagli samo padovi, propasti, katastrofe”. Istakao da narod ne može napredovati naglo, već korak po korak.
– Moramo nastaviti da se borimo za bolje sutra, naroda i države, korak po korak, stalno vodeći računa o našim nacionalnim interesima. Naš važan nacionalni interes je dosezanje ravnopravnosti sa drugim narodima, da ih ubedimo da smo bolji nego što oni misle da jesmo i da to dokažemo – kazao je Simeunović.
Profesor dr Branko Rakić uveren je da će Srbija sutra „biti na dobrom mestu”.
– Uvek smo kroz istoriju, bili narod na pravoj strani istorije. Čak i ako prolazimo kroz neke teškoće, ako ste na pravoj strani istorije, opet je to dobro, da držeći se svog dostojanstva, časne uloge, prijateljskih odnosa prema svima, nikome ne nanosimo štetu. Tamo gde smo i pogrešili tokom istorije, mi smo jedan od retkih naroda u regionu koji je spreman to i da prizna – primetio je dr Rakić.
Profesor dr Čedomir Antić ukazao je da Srbiju čeka mnogo izazova, od kojih je najvažniji onaj demografski.
– Najvažniji izazov, i čitav svet je suočen sa njim, samo će neke zemlje u Aziji, Africi shvatiti to za 40 godina, a evropske to već shvataju – to je demografski krah. Gubimo 63.000 ljudi godišnje. Nismo jedini, ali nekako će to morati da se reši u narednom periodu. Plašim se da mi ne budemo žrtve, ali vlasti Srbije i Republike Srpske prepoznaju to. A, da li umeju da reše, to je drugo pitanje – ukazao je dr Antić.
Drugo veliko pitanje je, upozorava, gde će Srbija biti u uslovima u kojima se polako centar sveta premešta na Južno kinesko more, na Tihi okean, u Šangaj.
– Tamo će biti neki sukob u narednom periodu, a mi bi trebalo da se nekako konsolidujemo. Nažalost mi smo duboko u teritoriji EU, NATO-a, nežljeni, nevoljeni od njih. Moraćemo da nađemo načine da se tu snađemo i sačuvamo našu kulturu, veru, identitet, da nađemo novo jedinstvo… to su sve izazovi, da li će naši lideri to shvatiti… – rekao je dr Antić, dodajući da starenje nacije vodi u rešenja koja su sigurna, a koja će, ipak, morati da budu nova, neortodoksna.
– Ne znam kako ćemo mi s tim izaći na kraj. Ali, s obzirom na svetosavlje i kosovski zavet koji Srbi nose, mi zaslužujemo da budemo među narodima koji će preživeti veliku krizu zapada, koja je počela pre 20-30 godina i trajaće još nekoliko decenija. Da li ćemo uspeti, to mnogo zavisi od nas, vlasti, opozicije, biće teško… – dodao je dr Antić.
Na pitanje gde ćemo biti sutra, publicista i reditelj Dragoslav Bokan odgovorio je da ćemo sutra „ sa novom vladom u obnovu i očuvanje države, bez koje ne postojimo”.
– Najslabija karika u našoj istoriji je odnos prema državi. Mi odnos prema slobodi, pravdi, mladima, sebi, porodici, precima, imamo sačuvano i lako nam je da shvatimo, ali kada treba da branimo državu, tada se zbunimo… da li je vlast država, da li za državu treba ratovati… i onda kreće pad morala – rekao je Bokan.
Predavanje „Srpski nacionalni interesi: juče – danas – sutra”, koje je otvorio ambasador Srbije u Austriji Marko Blagojević, organizovali su kabinet ministra bez portfelja zaduženog da prati stanje, predlaže mere i učestvuje u koordinaciji aktivnosti u oblasti odnosa sa dijasporom, Ambasada Srbije u Austriji i Predstavništvom Republike Srpske u Austriji.
