Od izbegličke krize u Nemačkoj su drastično opale kvote položenih testova jezika za došljake. U Vladi kažu da se sastav migranata promenio – sada su to češće ljudi nižeg obrazovanja i velike kulturološke distance.
U prvoj polovini 2020. godine samo je 59,2 odsto migranata u Nemačkoj koji su izašli na ispit položilo test nemačkog jezika, prenosi list Noje osnabriker cajtung. Podaci potiču iz odgovora Vlade na upit poslanika Renea Špringera iz desničarske Alternative za Nemačku.
To je veliki pad kvote uspešnosti u odnosu na 2015. godinu – pre velikog izbegličkog talasa – kada je taj ispit uspešno prolazilo 72,6 odsto ljudi. Među mladima, koji inače brže uče jezik od starijih, kvota je takođe pala sa 83,6 na 63,5 odsto.
Neprihvatljivo je da ponude za integraciju koje finansiraju poreski obveznici „masovno odlaze u prazno“, kritikuje Rene Špringer. Prema njegovim rečima, podaci pokazuju da „mnogim migrantima nedostaje kultura učenja i volja za integraciju“.
U poslednjih deset godina je 1,2 miliona ljudi koji u Nemačku stižu bez radne dozvole i znanja jezika pohađalo takozvane integracione kurseve. Tu se, osim jezika, uče i osnove suživota, običaja i zakona u Nemačkoj. Cilj jezičkog testa je da se potvrdi nivo B1 znanja jezika.
Troškovi tih kurseva su u poslednjih deset godina iznosili 4,6 milijarde evra.
Dolaze ljudi nižeg obrazovanja
Ministarstvo unutrašnjih poslova, zaduženo za integraciju, vidi „veliko interesovanje“ za učenje nemačkog. Jedan portparol je izjavio da je skoro pola miliona potražilaca azila koji imaju dobre izgleda da ostanu u zemlji samoinicijativno krenulo na integracione kurseve.
U Ministarstvu nisku kvotu položenih testova objašnjavaju time da je izbeglička kriza promenila sastav migranata. Sada je više ljudi „sa niskim stepenom prethodnog obrazovanja i velikom kulturološkom i lingvističkom distancom“.
Neki stručnjaci upozoravaju da su mnogi došljaci traumatizovani ratnim zbivanjima od kojih su pobegli. To, kako kažu, može uticati i na koncentraciju i sposobnost učenja jezika.
