U Jalti na Krimu, 11. februara 1945. godine, završena je konferencija vođa tri velike sile antihitlerovske koalicije, koji su uskladili vojne planove za okončanje rata protiv Nemačke i Japana i odredili nove odnose u Evropi i svetu posle rata.
Sovjetski lider Josif Staljin, predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil usvojili su rezolucije o “slobodnoj Evropi” i dogovorili se o osnivanju UN kao opšte međunarodne organizacije za mir i bezbednost u svetu.
Kominike o podeli Nemačke na tri zone i uspostavljanju Centralnog komesarijata kao kontrolne komisije tri sile, sa sedištem u Berlinu, izdat je 13. februara.
Rešeno je da se predloži Francuskoj da učestvuje u tome, zatim da Nemačka plati ratnu odštetu i vrati opljačkane vrednosti, da se sazove konferencija svih nacija 25. aprila radi stvaranja UN i prihvaćeni su njeni osnovni principi.
Donete su i odluke o bivšim “satelitima” Nemačke, o pomoći bivšim okupiranim zemljama, o poljskoj vladi i granicama, o Jugoslaviji kojoj je preporučeno da sprovede u delo sporazum Josipa Broza i Ivana Šubašića za osnivanje jedinstvene vlade.
Postignut je i sporazum o stupanju SSSR u rat protiv Japana, a Moskva je zauzvrat dobila južni deo poluostrva Sahalin, Kurilska ostrva, pravo na korišćenje luke u Port Arturu i na Kineskoistočnu i Južnomandžursku železnicu.
Takođe je dogovoreno da Ukrajina i Belorusija budu priznate kao suverene i nezavisne države u UN. Suverenost je bila formalna, a SSSR je na taj način dobio još dva glasa u svetskoj organizaciji.
