Milo Đukanović mogao bi da izgubi izbore zaslugom onih koji i ne učestvuju na njima. Uz Srpsku pravoslavnu crkvu, koja je okrunila crnogorskog vladara u borbi za odbranu svetinja, u saterivanje Đukanovića u ćošak veliku ulogu odigrao je i biznismen Duško Knežević ukazivanjem na brojne zloupotrebe šefa države i lidera DPS, koji je pokušao da mu se osveti podizanjem optužnica za finansijske malverzacije.
Zbog njih se prvi čovek Atlas grupe našao na crvenoj poternici Interpola, i to nakon što se po otvaranju fronta sa Đukanovićem od razjarenog gospodara života i smrti u Crnoj Gori sklonio u London, čime je postao “nedostupan pravosudnim organima”. Međutim, ta poternica kao poslednji Milov adut u ratu sa “lajavim” biznismenom u četvrtak je ukinuta. Knežević nije propustio priliku da prvi objavi vest o svom trijumfu protiv crnogorskog predsednika, a potvrda svega što je rekao stigla je i iz centrale Interpola, što je u jeku izborne kampanje bacilo u očaj lidera DPS i celu vladajuću partiju.
– Obustava crvene poternice protiv mene daće vetar u leđa opoziciji – istakao je biznismen u poruci iz egzila.
Odluka Interpola je, bez sumnje, još jedan ozbiljan udarac Đukanoviću, načetom aferom “koverta” i nizom drugih ozbiljnih indicija o njegovim i kriminalnim radnjama bliskih saradnika. Ta otkrića građanima već duže vreme sa svoje londonske adrese servira nekad omiljeni biznismen Milovog dvora. Najupečatljiviji je, podsetimo, bio snimak na kojem se vidi kako Knežević nekadašnjem gradonačelniku Podgorice i sadašnjem savetniku crnogorskog predsednika Slavoljubu Stijepoviću predaje koverat sa pozamašnom svotom deviza. Koverata punih keša je bilo još, i to mnogo, a oni su preko posrednika predavani i drugim funkcionerima. Međutim, Đukanovićeve finansijske prohteve Knežević je morao lično da udovoljava. Zašto?
– Da sačuvam biznis, kao i drugi poslovni ljudi. Da biste funkcionisali u Crnoj Gori u tom ambijentu, vi ste morali da sponzorišete DPS i Mila Đukanovića. To nije tajna. Pre svakih izbora Milo okupi biznismene i odredi im tarife, pa svako mora da participira u izbornoj kampanji i da doprinos. Imali smo dosta ličnih transakcija, koje su bile podvedene pod partijske. U pitanju je mnogo novca – otkrio je svojevremeno Knežević, ističući da ima 2.000 sati video-materijala i da nešto mora da sačuva za međunarodnu istragu, uključujući i krunski dokaz. To je torba puna para, koju je, kako tvrdi, lično predao Đukanoviću.
Ipak, izgleda da je došlo vreme da se dokaže da u torbi nije “mačka u džaku, u šta javnost pokušava da uveri Milova svita. Uz vest o skidanju crvene poternice protiv njega, vlasnik Atlas grupe najavljuje da Đukanovića u finišu izborne kampanje čeka još jedno specijalno iznenađenje.
– Plava torba stiže brzih dana. Osim snimaka torbe biće i drugih ekskluziva. Objaviću kako su i koliko novca ministri tokom devedesetih podizali sa računa u inostranstvu. Tempira se pravi momenat u kampanji da se objave i milionski računi Đukanovića – poručuje Knežević.
Interpol: Slučaj obojen politikom
U sistemu Interpola bile su tri poternice protiv Kneževića, ali su sve uklonjene, uz obrazloženje da se kose sa pravnom regulativom ove međunarodne organizacije sa sedištem u Lionu.
– Žalba je usvojena, jer postoji preovlađujuća politička dimenzija slučaja. Interpol bi samim tim mogao da posluži kao sredstvo za politički motivisane aktivnosti, čime bi se negirala njegova neutralnost – navodi se u odluci Komisije za kontrolu međunarodnih poternica.
Odmazda zbog vile
Protiv Kneževića je podignuto nekoliko optužnica, a naštancao ih je specijalni državni tužilac Milivoje Katnić s ciljem da dokaže da je biznismen stvorio kriminalnu organizaciju kako bi oprao više od pola milijarde evra. Knežević pak tvrdi da je njegov jedini “greh” odbijanje Đukanovićevog naloga da bude upisan kao fiktivni vlasnik kuće crnogorskog predsednika od 2.000 kvadrata, tajno sagrađene kod vile Gorica u Podgorici. Đukanović je, prema njegovim tvrdnjama, našao drugog “vlasnika” svoje vile i uknjižio je na jednog druga. S druge strane, osnivač Atlas grupe, kako sam objašnjava, tada je postao meta besomučne hajke, koju Milo još sprovodi preko udarnih pesnica – tužilaštva i režimskih medija.
