Ruska ofanziva na Donbasu postepeno lomi odbranu snaga kijevskog režima u ratu koji SAD vode do poslednjeg Ukrajinca za odbranu svetske hegemonije, a iz Kine je već stigao novi udarac. Peking je objavio video-snimak lansiranja s korvete i aviona hiperzvučnih raketa, oružja koje SAD i NATO još nemaju, kao ni odbranu protiv njega.
Da podsetimo, prve hiperzvučne rakete u operativnu upotrebu uvela je Rusija. Reč je o projektilima koji potpuno narušavaju vojni nuklearni balans u svetu. One lete brzinom od desetak maha, nekoliko puta brže od dosadašnjih raketa i nemoguće ih je oboriti. Osim toga, u slučaju nuklearnog rata udarile bi po teritoriji SAD i članicama NATO pre nego što bi zapadne rakete doletele do Rusije, pri čemu bi deo bio oboren.
Proba u Ukrajini
Kao što su “Vesti” pisale, Rusija je već ispalila dve hiperzvučne rakete s konvencionalnim bojevim glavama na beznačajne ciljeve u Ukrajini, duž granice s članicom NATO, Poljskom i na putevima kojim stižu zapadni najamnici i naoružanje. To je bio najubedljiviji argument koji je potkrepio pretnje Moskve da Zapad ne uvodi vojsku u Ukrajinu i ne meša se direktno u sukob.
Pojava hiperzvučnih raketa u Rusiji bila je posledica izlaska SAD iz svih sporazuma o ograničenju nuklearnog naoružanja, što je sve zajedno srušilo “sistem kolektivne bezbednosti u Evropi” koji je građen širenjem NATO na Istok. Ova strategija Zapada privredno je okrenula Moskvu prema Kini i udaljila je od Evrope, koja se sada bori s inflacijom usled visokih cena energenata. Međutim, posledica američkog pritiska preko NATO očito je dovela i do transfera ruskih vojnih tehnologija prema Aziji, odnosno Kini i Indiji.
Naime, istog dana kad i Kina, i Indija je objavila da je uspešno ispitala svoju hiperzvučnu raketu bramos. Indija u Moskvi tradicionalno kupuje mnogo naoružanja i raketu bramos lansirala je upravo s ruskog aviona SU-30.
Indija nova sila
Raketu bramos konstruisali su ruska namenska kompanija Mašinogradnja i indijski Institut odbrambenih istraživanja. Za proizvodnju su dve zemlje u Indiji formirale zajedničko preduzeće Bramos aerospejs, a planirano je još nekoliko proba do uvođenja u operativnu upotrebu indijske vojske za dve godine. Projekat je doneo dodatno samopouzdanje Nju Delhiju da odbije američke ucene i zahteve da se pridruži sankcijama protiv Moskve.
Ipak, SAD zvanično smatraju Kinu najvećim rivalom u ovom veku i ruska tehnologija hiperzvučnih raketa u rukama Pekinga predstavlja ogroman izazov za Vašington koji gradnjom vojnih baza i saveza na Pacifiku pokušava obuzda rivala ekonomski, politički i vojno.
Pentagon kasni
SAD su prošle srede izvele prva tri probna lansiranja hiperzvučnih raketa, s najavom da će ući u naoružanje naredne godine. Pritom se navodi da one neće biti namenjene za atomske bojeve glave, budući da su “dovoljno precizne”. Predsednik Vladimir Putin krajem prošle godine izjavio je da će i Amerikanci razviti hiperzvučno oružje, ali da će do tada Rusija imati i protivraketnu, takođe hiperzvučnu odbranu od njih.
Pretnja iz stratosfere
Ruske hiperzvučne rakete ispaljuju se s aviona MiG-31 koji već leti tri maha čime dobijaju početno ubrzanje i to s velike visine u stratosferu gde nema otpora vazduha. Predstavljaju opasnost i po samu teritoriju SAD, budući da ovi avioni mogu da dolete blizu Severne Amerike.
Na nišanu nosači aviona
Komanda kineske flote prvi put je publikovala lansiranje sa korvete hiperzvučne rakete DžJ-XX NAOK čija su ispitivanja počela 2019. godine. Domet rakete je 1.000 kilometara, a brzina pet maha (oko 6.000 kilometara na sat), pri čemu kao i ruska stalno menja pravac leta i ne može da se izračuna gde će da udari. Namenjena je uništenju velikih brodova poput nosača aviona i sposobna da prođe američku protivraketnu odbranu egis.
Zatvara se prvi “kotao”
Ruska komanda već u prvih dva dana velike ofanzive na Donbasu pokazala je da su bile pogrešne sve pretpostavke o njenim planovima, pri čemu se već zatvara prvi “kotao” oko ukrajinskih jedinica.
Prvi udar je nanet na severu, bočno od očekivanog glavnog pravca. Posle pada Kremine, iz pokreta su zauzeti nekoliko okolnih sela i varoš Jampilj na Severskom Doncu. Odmah potom pročešljane su velike površine pod šumom, što je bio uvod u borbe za grad Liman sa oko 20.000 stanovnika. Ukrajinske snage do sada na ovom pravcu nisu pokazale veliku volju da se suprotstave i brzo su napuštale položaje pod žestokom artiljerijskom vatrom.
Kod Jampilja su Ukrajinci minirali most i time ostavili svoje snage severno od Severskog Donca gotovo bez mogućnosti da se izvuku, pošto se i s druge strane ovog kotla ruske snage kreću duž leve obale reke Oke prema Limanu.
Ovim manevrom ruske snage su za dva dana skratile front i stigle do severnih prilaza glavnog ukrajinskog utvrđenog rejona u Karamatorsku i pet kilometara udaljenom Slavjansku s brdom Karačun, jedinim između ova dva grada i u celom kraju.
Generalštab u Kijevu i dalje očekuje glavni ruski udar iz Izjuma prema Karačunu i Barvenkovu, gradu iz kog se otvaraju putevi na jug kroz otvorenu stepu. Ukrajinski položaju u selima ispred Barvenkova doslovno se oru artiljerijom i udarima iz vazduha. Nekoliko sela Rusi su već zauzeli, a meštani Barvenkova na društvenim mrežama tvrde da je ukrajinska vojska već postavila glavninu iza njihovog grada, svesna da ne bi mogli dugo da izdrže takve artiljerijske udare.
Ruski pritisak velik je i na jugu Donbasa, ali tamo još čekaju 12 bataljonskih taktičkih grupa koje završavaju s nacistima u Marijupolju. Za to vreme, ukrajinske vlasti oduzimaju telefone od stanovništva koje je prenosilo Rusima podatke o položajima snaga kijevskog režima.
Druga ratišta na Donbasu još miruju uz jaku artiljerijsku vatru, a mnogi analitičari sada su promenili mišljenje i smatraju da će umesto jednog velikog napada ruska komanda postepeno da aktivira određene pravce da bi odsecala pojedinačne krupne ukrajinske jedinice.
Nosači aviona odlaze u istoriju
Istovremeno s ispaljenjem hiperzvučne rakete s korvete, Kinezi su objavili i snimak kineskog strateškog bombardera H-6N s podvešenom raketom DF-21D
. Ovaj projektil SAD smatraju najvećom opasnošću po svoju flotu, s obzirom na pretpostavljenu brzinu od 10 maha (oko 12.000 kilometara na čas), što znači da teoretski za manje od sata može da preleti od Šangaja do Los Anđelesa. Ipak, njen domet je 1.800 kilometara, a mnogi analitičari na Zapadu smatraju da je to dovoljno da SAD ipak mirno vrate Tajvan Kini.
Ova kineska raketa sposobna je da nosi atomsku ili konvencionalnu bojevu glavu i hiperzvučni manevrišući blok, a navode je sateliti. Zato je opasna iza veliku flotu u pokretu.
Posebno neugodno za SAD je što hiperzvučne rakete mogu da se lansiraju i sa manjih brodova, što znači da budućim morskim silama neće biti neophodne ogromne sume dolara da stvore flotu, dok će značaj nosača aviona da se smanjuje, pa samim tim i američka prednost.
Naime, ranije se smatralo da je za uništenje neke od šest američkih flota neophodno na stotine aviona i raketa. Sada se računa da je jedna hiperzvučna raketa sposobna da uništi jedan brod, pa i nekoliko njih ukoliko nosi nuklearnu bojevu glavu.
