Priština i njeni propagandisti na zapadu poslednjih mesec i po dana uprli su se da sve uvere da će uspostaviti diplomatske odnose sa Grčkom, ali su umesto priznanja iz Atine dobili šamar. Uoči posete ministra spoljnih poslova Nikosa Dendijasa Prištini, njegova kancelarija saopštila je da Grčka ne priznaje Kosovo i da taj stav ostaje nepromenjen.
Da podsetimo, sredinom aprila američki analitičari Dejvid Filips i Danijel Server prvi su pomenuli grčko priznanje Kosova za RTV Dukađini. Oni su rekli da ne očekuju da će pet zemalja EU (Grčka, Rumunija, Slovačka, Španija i Kipar) koje nisu priznale Kosovo promeniti stav, osim Atine. Međutim, grčki ambasador u Beogradu Jorgos Đakofotakis rekao je da stav njegove zemlje da ne priznaje Kosovo ostaje nepromenjen. To je tada potvrdila i šefica grčke Kancelarije za vezu sa Kosovom Hrisula Aliferi.
Proteklih dana, u propagandnu igru uključio se i Artan Behrami, savetnik Hašima Tačija. On je izjavio da ima saznanja kako postoji ideja koju forsira Francuska, a podržava Brisel, da se postigne privremeni sporazum Beograda i Prištine bez uzajamnog priznanja, uz autonomiju severa Kosmeta naseljenog Srbima i poseban status za SPC. Behrami je tvrdio da se tim sporazumom predviđa da Priština dobije i priznanje Grčke i viznu liberalizaciju.
Zabuna zbog naziva
Dodatnu zabunu unelo je formiranje Kancelarije za kosovske interese u Atini. Međutim, kancelarija grčkog ministra spoljnih poslova objasnila je da je reč samo o preimenovanju trgovinske kancelarije koja postoji već 12 godina, što je jedini ustupak Prištini.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Grčka uverava Beograd da neće priznati nezavisnost Kosova, ali da razvoj odnosa Atine i Prištine “svakako nije najbolja vest za Srbiju”.
– Ne bih da govorim unapred i pre nego što nešto saznamo. Pošto je bilo nekih promena u njihovim odnosima, očekujem da vidim da li je reč samo o kancelariji u Prištini ili se dešava nešto više između Grčke i Kosova – rekao je Vučić.
Čuvati državne interese
Povodom medijskih spekulacija s Kosova da će Francuska preuzeti glavnu ulogu u dijalogu Beograda i Prištine, Vučić je rekao da će o tome govoriti u narednim danima, a da je važno da Srbija čuva svoje državne i nacionalne interese.
– Biće velikih i važnih konsultacija o Kosovu u Beogradu, a zatim očekujem nastavak dijaloga s Prištinom u Briselu – rekao je Vučić koji se kasnije sastao sa ambasadorom Republike Francuske u Srbiji Žan-Lujem Falkonijem.
Šipak i iz Irana
Iranski ambasador u Beogradu Rašid Hasanpur saopštio je da Teheran potpuno podržava teritorijalni integritet Srbije i ne priznaje Kosovo, te da se to neće menjati.
On je naveo da Iran ima veliko razumevanje kada je reč o regionalnim i međunarodnim pitanjima, jer Teheran i Beograd zastupaju principijelne stavove zasnovane na međunarodnom pravu i normama.
– Upravo zbog toga nismo priznali Kosovo, a i Srbija nastoji da se ne pridruži rezolucijama protiv Irana i da glasa protiv njih – naveo je Hasanpur.
On je dodao da se trenutno radi na pripremi posete predsednika Srbije Teheranu, te da bi visok nivo političke saradnje trebalo iskoristiti i za unapređenje ekonomskih odnosa.
Pritisak iz SAD
Politički analitičar Branko Radun ocenio je za “Vesti” da zvanična Atina ne bi preimenovanjem kancelarije podigla nivo odnosa sa Kosovom da nije bilo jakog pritiska Zapada, prvenstveno Vašingtona.
Zapadni pritisci, kako smatra naš sagovornik, usmereni su na Atinu da prizna Kosovo, jer bi to bio problem za Srbiju i ostale četiri članice EU koje poštuju teritorijalni integritet Srbije.
– Sa Zapada se lobira za priznanje sa ciljem da EU po pitanju Kosova bude bez različitih stavova i nedoumica – ukazuje naš sagovornik.
Atina je, kaže ovaj analitičar, svesna velikoalbanskog ekspanzionizma i ima animozitet prema albanskoj politici i “velikoj Albaniji” koja osim delova Srbije, podrazumeva i teritorije Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke.
– Prirodno je da Srbija bude saveznik Grčke, ne samo što su dve zemlje bliske po pravoslavnoj veri, već i zbog tog albanskog nauma o velikoj državi. Zato sam uveren da trpe pritisak da donesu odluku o priznanju koja je protiv njihovih interesa. Pitanje je da li će Grčka opozicija to iskoristiti i optužiti tamošnju vladu da nanosi štetu svojoj državi i narodu kaže Radun. D. D.
