Neki od naših humanitaraca van granica rodne grude su ogorčeni, a deo njih kaže da ih ova afera neće obeshrabriti u učešću u novim akcijama pomoći najmlađima. Ipak, listom ističu da je ova afera dokaz da i humanost mora biti kontrolisana do poslednjeg centa.
Milenko Kudra iz Minhena koji je više puta uspešno organizovao prikupljanje novca za pomoć sunarodnicima u nevolji, ističe da svaka faza humanitarne akcije treba bude otvorena, jasna i konkretna, jer samo tako vraća poverenje ljudima.
– Nisam imao problema u tim akcijama i ne mogu da shvatim ponašanje Ognjanovića, pogotovo da su odbili poligraf. Ako je sve čisto nema razloga da se tom ispitivanju protive. To će naneti štetu drugim akcijama, jer će mnogi sumnjati u njihovu regularnost – smatra Kudra i ističe da bi Tijanini roditelji trebalo da budu ponosni zbog mobilizacije čitave Srbije i dijaspore u kratkom roku.
Dragica Pejić, dugogodišnja humanitarna aktivistkinja iz Beča ne krije zgroženost nad ljudima koji se bave proneverama.
– Pronevera je uvek bilo i biće. Ne znam zašto se tolika graja digla sa Ognjanovićima, pa i žena predsednika Srbije skuplja pare, a voze sve skuplje automobile. Ubeđena sam da iza Tijaninih roditelja stoji neko jači na srpskoj političkoj sceni, pa gde je njihova savest – pita Pejić.
Petra Šmuc iz Beča uvek se odazivala za pomoć deci, uplatom na račun.
– Sada sam ogorčena i tako ni cent više ne bih tako dala. Cela priča Ognjanovića je tužna i izaziva mučninu, jer ne mogu da verujem da im je pored gubitka deteta stalo do novca. Više ne verujem nikom, a pomagala sam od srca i sigurna sam da mnogo ljudi deli moje mišljenje – ističe ona.
Zoran Jovanović iz Soloturna u Švajcarskoj uz opasku da je dijaspora uvek spremna za pomoć ljudskoj nesreći u matici, ukazuje da su i afera Ognjanović i druge otkrivene zloupotrebe deprimirajuće i demotivišuće.
– Zaista je poražavajuće saznanje da kad roditelji izgube ono najvrednije svoje dete, zadrže donirani novac umesto da ga prepuste drugoj bolesnoj deci. To ne mogu da shvatim i prihvatim-kaže Jovanović.
Vesna Jelić iz Frajburga naglašava da ne poznaje nikog ko nije osetljiv na decu, posebno bolesnu. Dodaje da je logično da se roditelj bori za mališana do poslednjeg trenutka, čak i kada kada preživljavanje nije ni jedan promil.
– Sa te strane sam dala punu podršku Tijaninim roditeljima. T je veoma bolno i iritirajuće. Pratila sam ceo proces i zaista sam besna. Dete nažalost nije preživelo, pa da li sada treba ostaviti pare za sebe, a toliko druge dece umire. Razumem njihov bol, ali biti bez srca nije mi jasno.Ipak ću nastaviti da pojmažem bolesnoj deci, s nadom da ovakvih slučajeva neće biti mnogo, mada je sve moguće u Srbiji pored političara koji oduzimaju od siromašnih da bi imali više za sebe.
Isidora Pavlović iz Štutgarta žali za malom Tijanom i kako kaže zna da osim operacije idu putni troškovi i smeštaj, i da sve košta.
– Da su uzeli joše pet do deset hiljada evra za oporavak zbog svega što ih je snašlo, imala bih razumevanja. Zadržavanje novca i odlučivanje šta će biti sa tim parama ne bi smetalo kada u Srbiji ne bi bilo toliko bolesne i gladne dece. Ovako je ispalo da su za svoje dete dali sve od sebe i nije uspelo, pa treba da dozvole da druga deca umru -kaže naša sagovornica i ističe da je nemili slučaj neće pokolebati, većč će i dalje pomagati, jer je puno bolesne dece kojoj je to neophodno.
Dobrila Petrović iz Hanovera koja je sa suprugom Žarkom učestvovala u velikom broju akcija "Humanitarnog mosta" Vesti objašnjava da je u našem listu pratila slučaj Ognjanović, ali ga ne bi komentarisala, jer se još uvek ne zna šta je tačno, a šta nije.
– Ako sam novac dala, nikada ne bih tražila da mi se vrati, ali ako nekome kome sam dala, taj novac nije potreban, neka ga da drugom za koga zna da mu je potrebniji. Ovaj događaj neće imati uticaja na moje dalje odluke, jer i ranije sam znala koga pomažem i zašto i tako će ostati – kategorična je Dobrila Petrović.
A pomoć za poplavljene?
– Tolike pare su pokradene, toliko dece otrovano, ukradeno, prodato, pa nikom ništa. Ovom hajkom se nešto skriva iza zavese. Srbija je bedna, jadna i sramna. Ako je toliko para skupljeno, ako je dete umrlo i ako roditelji ne smeju da daju novac, jer neko to ne dozvoljava i šta tu ima više da se diže prašina. Nedavno smo slali milionsku pomoć za poplavljene, pa ima ljudi koji nisu ni videli humanitarce, a kamoli nešto dobili, pa se niko ništa ne pita, dok se ta pomoć prodaje po pijacama – revoltirana je Dragica Pejić.
Ne razumeju tragediju drugih
Tonka Živković učesnik mnogih hmanitarnih akcija organizacije "Žene pomažu ženama", crkve i Srpske opštine Hanover veoma je dirnuta tragičnim slučajem, Tijane Ognjanović. Razume tragediju njenih roditelja, ali ne razume da oni nisu razumeli tragedije drugih.
– Ako je za Tijanu bilo kasno, trebalo je da ustupe pare onima kojima se još moglo pomoći. Njihogv slučaj me je podstakao da sledeći put dobro razmislim i budem uverena da je pomoć zaista potrebna – kaže Tonka.
Gubimo poverenje!
Branka Đorđević iz Vajnfeldena ističe da, nažalost, slučaj Ognjanović nije usamljen, jer se nešto slično desilo i u Švajcarskoj.
– Na našu nesreću dosta ljudi koristi tuđe zdravstvene nevolje za svoj džep. Čudi me kako se ne boje da će ih stići kazna, kad se najmanje nadaju. Posle takvih slučajeva bojim se da će dijaspora prestati da skuplja humanitranu pomoć, jer su ljudi u rasejanu veoma razočarani, i nemaju više poverenja ni u koga. Mnogo puta se ne zna kuda i kako završi ta pomoć i sve je manje je onih koji se odluče za dobrovoljni prilog nesreći, što nije dobro – smatra Branka Đorđević.
Mora se znati gde idu pare
Nikola Cvijanović iz Nirnberga, član predstavništva humanitarne organizacije "Srbi za Srbe" slaže se da javnost mora da bude uključena u čitav tok akcije, jer samo taj put vodi njenom uspehu.
– Mora da se tačno zna ko je šta i koliko prikupio, koliko je i gde potrošeno, i na koji način. O svemu treba da budu obavešteni ne samo učesnici akcije, već i celokupna javnost. To je uslov za poverenje ljudi. U našoj humanitarnoj organizaciji se tako radi i svi članovi i učesnici akcija redovno se obaveštavaju o rezultatima i utrošku sredstava do poslednjeg centa. Poverenje i dobra volja humanih ne smeju biti izigrani – kaže on.
