Istraživanja su pokazala da godine samostalnog života mogu imati štetne posledice po zdravlje ljudi. Nova studija pokazuje da bar jedan od tih uticaja može biti posebno loš za muškarce.
Usamljenost je povezana sa pogoršanjem zdravlja, slabljenjem blagostanja i spoznaje – ali živeti sam ne znači uvek biti usamljen. Studija je proučavala uzorke krvi 4.835 učesnika iz biobanke za starenje u Kopenhagenu, kako bi se ispitali uzroci upalnih procesa.
– Pronašli smo značajnu povezanost između raskida partnerstva ili godina koje su pojedinci proveli sami i upale – samo kod muškaraca – rekla je dr Karolina Dejvidsen, istraživač-saradnik na Odeljenju za javno zdravlje Univerziteta u Kopenhagenu i autorka publikacije.
Žene su manje ugrožene. Studija, objavljena u časopisu BMJ, razmatrala je godine života i broj raskida, jer kraj značajnih veza često prate periodi života u kojima ljudi žive sami, istakli su istraživači.
Veza između osećaja usamljenosti i štetnih uticaja na zdravlje je dobro dokumentovana, rekao je dr Piter Libi, specijalista za kardiovaskularnu medicinu u Brigamu koji nije bio uključen u studiju.
– Ova studija jača vezu koju su stručnjaci videli između nervnog sistema i upala, što je značajan doprinos razumevanju srčanih bolesti – rekao je Elijakim Kislev, docent na Hebrejskom univerzitetu u Jerusalimu.
Šta neko ko živi sam – bilo po svom izboru ili sticajem okolnosti treba da radi? Dejvidsen je rekao da te informacije mogu biti dragocene za lekare koji ih leče.
– Jedan [predlog] bi mogao biti savetovanje zdravstvenim radnicima da budu svesni ove rizične grupe koja možda živi sa dodatnim društvenim faktorom rizika koji se obično ne uzima u obzir – rekao je Kislev.
Znajući da se rizik od upale može povećati, Libi je dodao da savetuje pacijentima da teže zdravom načinu života.
– Kada se suočite sa nedaćama bilo koje vrste, redovna fizička aktivnost i zdrava ishrana mogu pomoći dobrobiti, psihološkom i biološkom uspehu – ističe doktor.
Libi je proučavao običaje u više od 30 zemalja i obavio više od 140 intervjua sa samcima u Sjedinjenim Državama i Evropi, sa ljudima između 30 i 78 godina koji su bili različiti po polu, seksualnoj opredeljenosti, socioekonomskom i etničkom poreklu.
Otkrio je da ključne razlike između srećnih i nesrećnih samaca zavise od toga da li su samci prihvatili stereotipe i da im nije stalo da budu srećni, ili rade na tome da se osećaju ispunjeno.
– Usamljenost nekih srećnih samaca može da se nadoknadi na primer sticanjem uzbudljivih iskustava, poput putovanja ili pronalaženja novih hobija – rekao je Elijakim Kislev.
