Deceniju i po od smrti majke Cvete starica Stana Minić (87) iz zabitog Dragočeva na Rogozni živi sama u planinskom bespuću, daleko od grada, lekara i prvih komšija, bez ikakvih primanja i pomoći. Kuća joj je trošna i hladna brvnara bez vode i kupatila. Od pre tri godine potpuno je nepokretna i vezana za invalidska kolica. U životu je održavaju retke komšije iz susednih planinskih sela i čitaoci “Vesti” koji joj povremeno pošalju poneku donaciju za hleb, mleko, ogrev i lekove… Od imovine poseduje samo mačka i dve kokoške.
Za drva
Za razliku od nekih ranijih godina, kada je zahvaljujući pomoći dobrih ljudi, najviše naših čitalaca iz daleke Australije, imala dovoljno drva, brašna i lekova, baka Stana je prošlu zimu dočekala potpuno nespremna i jedva je izgurala do proleća. Delom što je nepokretna i nemoćna, a delom i zbog toga što su je naši čitaoci i dobrotvori iz dijaspore pomalo “zaboravili”. Tokom prošle godine siromašnoj starici stigle su samo dve donacije, u januaru 50 evra, početkom juna 100 švajcarskih franaka, nedovoljno za ogrev, lekove, namirnice, struju… U ovoj godini bolesnoj i nepokretnoj starici nije stigla nijedna donacija.
Nakon nedavnih obilnih kiša koje su dodatno uništile seoske puteve i dolazak do zabitog Dragočeva učinile skoro nemogućim, starici je još teže, a strah od bolesti, gladi i samoće iz dana u dan je sve veći.
Nemoćna i usamljena
– Dok sam mogla da ustajem, nahranim kokoške i sebi spremim ponešto od hrane, bilo je lakše, sada kada sam potpuno nepokretna i nemoćna strepim pred svaki novi dan i Boga molim da me što pre uzme, da se više ne mučim. Nadam se da će mi tokom leta bar malo biti lakše, jer dođu ljudi na napuštenu Rogoznu, bude ih i u mom selu. Zima će (ako je dočekam), biti mnogo teža od prethodnih jer je svaka pomoć presahla. Ipak, nadam se da će me se, nakon ovog apela, dobri ljudi setiti i da me neće ostaviti bez hleba, lekova i ogreva – ističe starica.
– Dobrotvori iz Australije kupili su mi krevet sa dušekom, šporet, frižider i televizor, obezbeđivali su mi i ogrev, pomagali da platim struju… Hvala im, Bog im dao sreće i zdravlja. Da nije bilo tih dobrih ljudi ja sigurno danas ne bih bila u životu – dodaje starica.
Starici je ovih dana pomoć potrebnija više nego ikada do sada, jer joj se zdravstveno stanje dodatno pogoršalo. Brvnara u kojoj živi još više je oronula, prokišnjava i traži popravku i utopljavanje. Ponestale su joj i zalihe brašna, kafe i drugih namirnica. Dugo je nije posećivao ni Hido Muratović, poznati humanitarac iz Novog Pazara. Nada se baka Stana da će se javiti neki dobrotvor koji će joj omogućiti da joj poštar Rade Joković, jedini čovek koji i tokom zime dolazio u Dragočevo, iz Novog Pazara donese lekove za srce, reumu i kostobolju, koji hleb i nekoliko baterija. Zahvalna je svima koji su joj, kako kaže, bar za deceniju produžili život.
Bez penzije
Poznati humanitarac i naš saradnik Hido Muratović kaže da Stana nema ni penziju, niti državnu negu koja joj po zakonu pripada. Nema ni zdravstvenu knjižicu, niti zdravstveno osiguranje, jer je stara i nepismena.
Živi od sevapa
– Nije jedina, samo u ovom kraju znam za bar stotinu nemoćnih staraca koji žive od sevapa i kojima niko ne okreće glavu. Posebno je kritično u zabitim selima na Goliji, Rogozni i Pešteru. Da je više brige u državnim institucijama našlo bi se rešenje i za njih – objašnjava Muratović i najavljuje skoru posetu nemoćnoj starici.
– Koliko će baka Stana živeti zavisi od Boga, a kakav će joj život biti od nas dobrotvora. Zato apelujem na sve čitaoce “Vesti” i sve pratioce moje Humanitarne organizacije Ljudske sudbine da pomognemo ovoj nemoćnoj starici i svim drugim usamljenim starcima u ovom delu Srbije – naglašava Muratović.
Jadna ti je drzava gde njeni gradjani cekaju milostinju iz inostranstva.Zaista jadna i ujedno velika bruka.