Ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg smatra da širenje EU na Zapadni Balkan mora ostati visoko na agendi Unije.
– Ako više ne budemo imali Zapadni Balkan visoko na agendi onda će druge zemlje poput Rusije, Kine i Turske ojačati svoj uticaj u tom regionu. To sigurno nije u našem interesu – objasnio je Šalenberg u intervjuu agenciji APA.
Ukazao je da ceo Zapadni Balkan nema više stanovnika od Nizozemske i da prijem tih država može savladati EU.
Prema njegovim rečima, prevazilaženje „Gvozdene zavese“ biće zaista postignuto tek kada sve države Zapadnog Balkana budu postale članice EU.
Izrazio je, s tim u vezi, žaljenje što pod nemačkim predsedavanjem EU nije došlo do otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, što je, ocenjuje, kolateralna šteta pandemije korona virusa.
Ocenio je da su Severna Makedonija i Albanija zaslužile otvaranje pristupnih pregovora, jer su ispunile sve preduslove.
– Međutim, tokom pandemije je ušao pesak u motor međunarodne politike. U spoljnoj politici su međuljudski kontakti važan instrument. Žalim najdublje što nije došlo do otvaranja pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom – naglasio je on.
Šalenberg je istakao da očgledno nije bilo dovoljno ličnih susreta I da se nije dovoljno razgovaralo.
– Zamislimo da se proširenje 2004. nije dogodilo, kao ni prijem Hrvatske, Rumunije i Bugarske. Šta bi se desilo? Pod čijim uticajem bi bile te zemlje – upitao je on.
Šalenberg je naglasio da kod proširenja uvek postoje geopolitička razmišljanja.
– I kod ranijih širenja, kao što je bilo prijemom Grčke (1981) ili Portugala i Španije (1986) bio je cilj jačanje novih demokratija. Postoji takmičenje modela življenja. Želeli smo uvek da zapadno-evropski model življenja, sa slobodom izjašnjavanja, podelom vlasti, osnovnim pravima i slobodama na ovom kontinentu pobedi i to ne smemo izgubiti iz vida – kaže on.
Ukazao je da su pristupni pregovori strogi proces u kojem se moraju dokazati reforme, a koji ne predviđa samo promenu reči u zakonima, već i njihovu primenu, posebno u oblasti borbe protiv korupcije, pravosuđa i drugim.
Nova američka administracija pod Džozefom Bajdenom, prema njegovom mišljenju, trebaće vremena da se snađe, ali, smatra, u značajnim pitanjima neće biti nikakve radikalne promene kursa.
Ukazao je da predsednik Donald Tramp nije često ništa drugo tražio od njegovih prethodnika, kao što je pitanje da Evropa mora preuzeti veću odgovornost u bezbednosno-političkom sektoru.
– Prethodnici su to možda nekako drugačije formulisali I bez tvitera. Ali poruka je bila ista – podvukao je on.
Šalenberg je kazao da u odnosu sa Kinom ili strateškim partnerima kao što je Rusija neće biti većih promena kursa, ali ipak će ih biti u „tonu“.
– Moramo kao EU da razmislimo kako ćemo pristupiti toj administraciji. Prečesto smo delovali leđa uz leđa, umesto rame uz rame – naglasio je on.
Kazao je da očekuje i da se nada saradnji u multilateralnoj oblasti, gde je došlo do nazadovanja pod Trampovom administracijom.
U međunarodnoj politici, ističe, nema vakuuma, jer tamo gde su se povukle SAD, kao u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, ušla je snažnije Kina.
– To je razvoj koji ne može biti u našem interesu. Nravno želimo da Kina bude zastupljena tamo, ali želimo I da naš zapadni model bude snažnije zastupljen. Potrebne su nam Sad kao partner u tim organizacijama I u borbi protiv pandemije. Tu se nadam povatku SAD starom kursu – rekao je on.
Istakao je da je potrebno tesno partnerstvo sa SAD i po pitanju Zapadnog Balkana, pre svega oko Bosne i Hercegovine, ali i odnosa Beograda i Prištine, te i oko Libije, Bliskog istoka, kao oko borbe protiv terorizma, sve gde je Tramp doprineo nekim promenama.
– Potrebno nam je više SAD, ne manje – podvukao je Šalenberg.
