Sale, neka bude kao 1998!

Odbrojavanje je odavno počelo, najkasnije od kada su na žrebu u Dvorcu muzike 2. februara u Barseloni izvučene grupe, a sada je baš "usitnilo". Do početka 17. Mundobasketa u Španiji, od 30. avgusta do 14. septembra, ostalo je još šest dana! Novi selektor košarkaške reprezentacije Srbije, Aleksandar Saša Đorđević, imaće u nedelju u beogradskoj dvorani Pionir u vreme odigravanja prva tri duela na Svetskom prvenstvu (15.30) sa Egiptom, Francuskom i Iranom poslednji test sa svojih 15 kandidata protiv Novog Zelanda, posle čega će morati da odredi 12 konačnih putnika za nas, sudeći po Evropskom prvenstvu 2007. ne baš srećnu Granadu. Jer, od 6. juna, kad je Sale nacionale objavio širi spisak od čak 29 košarkaša, do današnjeg dana, jato "orlova" svedeno je na 15 imena, dok su zbog više nego brojnih povreda naknadne pozive dobili su iskusni centar Raško Katić i mlađani plejmejker iz Subotice Miloš Milisavljević. Suvišno je baviti se poslom selektora i njegovim izborom, samo recimo da su posle silnih povreda koje su iz tima već eliminisale Nemanju Dangubića, Vladimira Lučića, Vasilija Micića, Ognjena Kuzmića, na kraju i Nemanju Nedovića, među rekonvalescentima i dalje dvojica reprezentativno najiskusnijih, kapiten Nenad Krstić i plejmejker Miloš Teodosić. Sudeći po njihovom raspoloženju i učinku u četvrtak naveče u Vršcu, takođe protiv Novog Zelanda, oni će sigurno put Granade, što je asociralo na slučaj upravo selektora Đorđevića pre Mundobasket u Atini 1998. Tada se Sale, iako kao potpuni rekovalescent posle teške povrede, uključio među izabranike selektora Željka Obradovića i praktično statirao do četvrtfinalnog okršaja sa Argentinom. I onda je Sale ubacio 13 poena dovoljno za trijumf od 70:62 i plasman u polufinale. Željko Rebrača i sadašnji potpredsednik KSS Dejan Bodiroga su mu bili sjajni asistenti sa 13 i 14 koševa. U polufinalu sa domaćinima Grcima, Sale je doneo preokret i drugo vođstvo (57:56), da bi posle jednog dobro izvedenog slobodnog bacanja Ikonomua za izjednačenje, Bodiroga doneo u produžetku finale sa Rusima. I tada ponovo slična priča – egal sve do praktično poslednja tri minuta.

Tada selektor Obradović uvodi svoj poslednji adut, nedovoljno oporavljenog kapitena Aleksandra Đorđevića. Odmah trojka i četiri realizovana slobodna bacanja, dovoljno za minimalnu, ali svetskog zlata vrednu prednost, koju su dobrom odbranom sačuvali Milenko Topić i Željko Rebrača za 64:62! Sada je takav slučaj sa Teodosićem, koji igra na Saletovom mestu plejmejkera. Sve zajedno bio je to šlagvort za mini-ispovest nekad jednog od najboljih evropskih košarkaša pred novi izazov, ovog puta trenerski.
– To su sada samo lepe igračke uspomene od kojih se ne živi! Kad sam posle Dušana Ivkovića preuzimao reprezentaciju Srbije, bio sam svestan da ću na ovom poslu imati još jednu otežavajuću okolnost: da će čitava javnost moje trenerske domete neminovno meriti sa onim igračkim. Međutim, ono što odmah mogu da kažem jeste da nikad neću biti trener onog nivoa kakav sam bio igrač. Voleo bih kad bih mogao da ponovim igračke domete, ali to je teško. Nemam ni vremena, ne verujem da ću toliko dugo biti trener. Moja igračka karijera je odavno prošlost i stavio sam je u zapećak, gde i pripada!
Sale ocenjuje da bi veliki uspeh na Svetskom prvenstvu bilo polufinale, a da bi osvajanje medalje, kako reče i kolegama u "Ninu", bilo ogromno "kao Mont Everest". Đorđević naglašava da Srbija prolazi kroz dugu tranziciju posle bolnog odlaska Crnogoraca iz zajedničke zemlje:
– Trenerski posao je lep, ali to su stvari na koje ne možete da utičete. Između ostalog, i zbog toga sam i te kako sam zadovoljan odnosom igrača prema obavezama, naročito u teškim danima kada su jedan za drugim otpadali Lučić, Dangubić, Micić, Kuzmić, Nedović…, a još su nedovoljno oporavljeni Teodosić i Krstić. Ali, ne priznajem da je bilo ko bolji pre nego što "ukrstimo mačeve". Uostalom, teren nikada ne laže! Prema tome, svi srce na teren.
Novi selektor smatra da neodazivanje igrača u nacionalni tim, što je prethodnih godina uzelo maha, rezultat straha od neuspeha i dodao da u reprezentativnoj košarci, i na evropskom i na svetskom nivou, vlada nepisano pravilo da samo medalje s reprezentacijom krunišu prave veličine:
– Kada Toni Parker bude završavao karijeru, siguran sam da će reći da mu je najdraža titula prvaka Evrope s Francuskom uprkos brojnim NBA trofejima sa San Antonijom. Prvo je strast, emocija, a ovo drugo posao. Isto mogu da kažem za sebe i mnoge moje kolege koji su osvojili titulu sa reprezentacijom.
Na pitanje zašto se promenio odnos igrača prema reprezentaciji, Đorđević je kazao da je Srbija nova zemlja koja prolazi kroz dugu tranziciju:
– Kao država smo stvoreni zato što su nas ostavljale komšije. U jednoj emotivnoj vezi uvek pati više onaj ko je ostavljen. Mi smo propatili sve razvode s bivšim jugoslovenskim republikama, a Crnogorci su nas "razbili". To nas je najviše bolelo. Opet, da nije bilo svih njih, mi ne bismo imali svoju državu. Nismo sami uzeli stvari u ruke, nismo organizovali referendum i rekli da želimo svoju zemlju. Državu su nam kreirali drugi i to nas i danas boli!
D. NIKODIJEVIĆ