Učenici i nastavnici Srpske dopunske škole u Švajcarskoj prethodnih mesec dana su na časovima naročitu pažnju posvetili narodnoj tradiciji.
Tako su nastavnici Milja Stević i Aleksandar Nikolić sa svojim učenicima u kantonu Cirih organizovali časove izrade suvenira na temu narodne tradicije, a u Bazelu su đaci učiteljice Andrijane Adamović pričali o ručnim radovima, naročito o nadaleko čuvenom pirotskom ćilimu.
Narodna tradicija je neizostavni deo mozaika u planu i programu nastave na srpskom jeziku u inostranstvu. Velikom broju učenika narodne nošnje, stari zanati, predmeti, običaji, pesme i priče nisu nepoznati jer su ih upoznali kao članovi kulturno-umetničkih društava u Švajcarskoj i prilikom poseta svojim bakama i dekama.
Polazeći od tih iskustava učenika, nastavnici Milja Stević i Aleksandar Nikolić su u saradnji s roditeljima prikupljali razne predmete i delove narodne nošnje. Učenici su na časovima razgovarali o tradiciji i pravili prezentacije. Na kraju su su dobili priliku da samostalno izrade suvenire (magnete) koje su poneli kućama. Tako su male šajkače, opanci, ćilimi, jeleci, liciderska srca, kecelje u obliku ukrasile domove učenika i obradovale roditelje. Tako su Sara i Jana Bašević magnete koje su napravile stavile među one koje već imaju.
U Bazelu su đaci učiteljice Andrijane Adamović najveću pažnju posvetili nadaleko čuvenom pirotskom ćilimu, sa čijom ih je lepotom upoznao Aleksandar Petrović, tata sedmogodišnjeg učenika Teodora, rodom iz Leskovca.
Dom Petrovića je ukrašen ćilimima različitih veličina, boja i šara a Aleksandar je u dogovoru sa učiteljicom u školu doneo manji ćilim da ga deca pogledaju i opipaju. Pripremili su prezentaciju, locirali Pirot na mapi Srbije, upoznali đake sa ovim gradom i znamenitostima. Netipičan čas počeo je malom varkom. Ponuđen je komad pamučnog tkanja drugačije ukrašenog od pirotskog i deca su u prvom trenutku bila zbunjena šta je pravi ćilim. Ali baš ta činjenica da su ga odmah uporedili s nečim drugim pomoći će im da nikad više ne zamene pravi pirotski tepih sa nečim drugim.
Učenici su potom imali mnoštvo pitanja i proučavali šare. Najzanimljivije im je bilo da čuju kako se zove koja šara i kakvo značenje ona ima. Ćilim koji su razgledali nije od onih najstarijih, ima “samo” sedamdesetak godina, ali je izuzetnih boja i šara i u sjajnom je stanju.
– Verujem da je pirotski ćilim zanimljiva tema i današnjoj deci. Ima mnogo stvari koje su vredne u Srbiji i ovo je nešto ne samo materijalno nego i nematerijalno, što traje kroz vekove. Važno je da naša deca ovde u dijaspori vide da iz Srbije mogu poneti i mnogo toga što je tradicionalno. Bez obzira na to da li je ćilim u Švajcarskoj, Nemačkoj ili u Srbiji, on zadržava svoj smisao – istakao je
Aleksandar Petrović, koji je svoju ljubav prema ćilimima preneo na mališane.
Profesorski gen
Aleksandrov nastup na času oduševio je učiteljicu Andrijanu Adamović.
– Bio je izuzetno kreativan i deca su uživala. Neosporno je njegovo iskustvo u ovakvoj vrsti nastupa, ali mi je poverio da mu nije svejedno da stane pred ovakvu publiku. Međutim, kad je preuzeo moje mesto u učionici, bilo je jasno da je potpuno prirodan, spontan i spreman. Svoj talenat duguje majci, dugogodišnjoj profesorki engleskog jezika u leskovačkoj gimnaziji.
Porodično predanje
Aleksandar čuva ćilim satkan pre 1878.
Aleksandar Petrović je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, doktorirao na Oksfordu, a danas radi kao konsultant u Bazelu.
– U mojoj porodici pirotski ćilimi su sastavni deo života još otkad postoje pisani tragovi i predanja o samoj porodici. Najstariji primerak koji čuvam i za koji znam da je vezan za nas još je iz doba Turaka, pre oslobođenja južnih krajeva Srbije od Turaka, pre 1878. godine. On je pripadao mojoj čukunbaki i spasavan je kroz oba svetska rata i Balkanske ratove. Ima neobičnu priču i meni je najdraži.
Suveniri “otkup” za Detinjce
Većina učenika je odlučila da svoje radove pokloni roditeljima ili braći i sestrama za Novu godinu, ali bilo je i onih kojima su radovi poslužili kao “otkup” za Detinjce. Među njima su Nina, Marko i Diana iz porodice Raičić iz Ciriha, koji se svake godine samostalno pripremaju za ovaj porodični praznik. Ove godine nisu imali nikakvu dilemu šta će učiniti sa svojim suvenirima u čiju su izradu uložili mnogo truda i ljubavi.
