Bojović je preminuo u sredu u 74. godini, a prethodnih 28 godina je proveo na poziciji direktora “Vrta dobre nade“, koji je zahvaljujući njemu postao oaza životnjiskog carstva, sa preko dve hiljade životinja.
Njegovom ispraćaju prisustvovalo je više stotina prijatelja i građana, koji su u velikom redu čekali kako bi uputili poslednji pozdrav Bojoviću. On je po diplomiranju na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek vajarstvo, najpre je bio slobodni umetnik, zatim profesor i direktor škole.
Napisao je monografiju Zoološkog vrta koja je objavljena 2010. godine, a iduće 2011. godine Bojoviću je uručen sertifikat o standardu ISO 9001, kao dokaz kvaliteta rada te institucije, koji ima malo koja ustanova tog tipa u svetu.
Autor je velikog broja novinskih članaka o životinjama i njihovim navikama.
Objavio je knjige: Priče iz zoo-vrta (1995), Priče iz zoo-vrta 1 (2005), Priče iz Zoo-vrta 2 (2007) i Beogradski zoološki vrt (2010). Koautor je knjige Kroz Beogradski zoološki vrt (2005. i 2011. drugo dopunjeno izdanje).
Učestvovao je u brojnim radijskim i televizijskim emisijama i dao obilje izjava za domaće i inostrane medije. Bio je voditelj noćnog programa Radija „S“ (1995–1996). Autor je i voditelj emisija Art televizije: Art zoologija (1996–1999, 164 emisije) i Art boemija (od 1999. godine, više od 700 emisija).
Bio je dugogodišnji predsednik Ekološke stranke Zeleni. Od 1992. do 1999. godine je bio potpredsednik Džudo saveza Jugoslavije.
Pod njegovim rukovodstvom Zoološki vrt grada Beograda dobio je veliki broj priznanja, od kojih je najznačajnije Grand superbrend Srbije (2007).
