Evropska unija trenutno razmatra kako da smanji zavisnost od ruskog gasa, a s tim u vezi se mnogi u Austriji pitaju šta bi bilo da je izgrađen gasovod Nabuko, koji je inicirao OMV, a trebalo je da dovede gas iz kaspijskog regiona u centralnu Evropu.
Pre 20 godina pokrenuta je inicijativa za izgradnju gasovoda, a ime je dobio po Verdijevoj operi.
Glavni pokretač inicijative OMV, tadašnji direktor Volfgang Rutensdofer, pozvao je kolege iz Bugarske, Rumunije, Mađarske i Turske u oktobru 2002.u Beč i zajedno su posetili operu Ðuzepea Verdija “Nabuko”.
Na osnovu te večeri dato je i ime gasovoda koje su ove zemlje planirale zajedno da grade.
Nabuko je trebalo da doprinese diverzifikaciji izvora gasa, posebno smanji zavisnost od Rusije.
Gasovod je trebalo da bude dug 3.300 kilometara i gas sa Kaspijskog mora dovede u čvorište Baumgarten kod Beča, odakle je mogao dalje da bude prosleđivan.
Međutim, tada je, kako objašnjavaju u Austriji, pritisak Gazproma bio tako veliki da je propala inicijativa izgradnje Nabuka.
“Rusi su doprineli da od Nabuka nije ništa bilo”, priseća se Valter Bolc, nekadašnji šef regulatronog tela za energiju u Austriji “E Kontrol”.
On je dodao da Nabuko Rusima nije bio u interesu.
Tvrdi da su Rusi vršili pritisak na energetske kompanije da ne pristupe projektu Nabuko, zbog čega se odustalo od finansiranja gasovoda.
Čak i Nabuko zapad, umanjena verzija osnovnog projekta, bio je osuđen na propast.
Na kraju nedostajala je potrebna podrška Brisela za projekat vredan više milijardi evra.
Bolc ukazuje da bi kroz Nabuko prolazilo samo 10 milijardi kubnih metara gasa, što je samo delić potrošnje u centralnoj Evropi.
Na drugoj strani postojala su tada i razmišljanja da se gas iz Irana preko gasovoda sprovedu kroz Tursku i Balkan do centralne Evrope.
Čitav projekat je odbačen juna 2013.godine, kada se Azerbejdžan odlučio za konkurentni projekat Transjadranski gasovod (TAP).
TAP je krajem 2020.počeo da sprovodi gas iz Azebejdžana preko Turske, Grčke, Albanije i Jadrana do Italije.
Od tog gasa ništa ne stiže do Austrije i ostatka Evrope, žale se u Beču.
U Austriji 80 odsto potrošnje gasa pokriva uvoz iz Rusije, a u Mađarskoj, Češkoj i Slovačkoj taj udeo je svih 100 odsto.
Sada EU traži za nove izvore gasa i nade se polažu na Norvešku, koja već isporučuje gas u Evropu, ali bi morala povećati količine, kao i na tečni gas koji bi se dovozio brodovima na stari kontinent.
Međutim, sve to je mnogo skuplje od ruskog gasa.
