Ekonomski rast u Evropi, Japanu i Kini stagnira, dok su SAD postale jedan od najvećih proizvođača nafte u vreme kada se smanjuje potražnja za ovim energentom u toj zemlji.
Ove pojave se, u uobičajenim situacijima, koriguju smanjenjem proizvodnje nafte, ali to se sada ne dešava.
Tokom proteklog meseca, Saudijska Arabija ispumpavala je 9,5 miliona barela dnevno, odstupajući tako od svoje prakse smanjenja proizvodnje nafte za 1,5 odsto kada bi cena nafte pala za deset odsto.
Današnja situacija podseća na dešavanja iz 1985. godine, kada su Saudijci podigli prizvodnju nafte sa dva na deset miliona barela dnevno zbog čega je cena nafte pala za dve trećine i time je bivši SSSR istisnut sa tržišta.
To je bio jedan od faktora koji su doveli do raspada SSSR.
Saudijska sposobnost da utiču na cenu nafte, čini ih jednim od najvrednijih strateških saveznika SAD.
Američki potpredsednik DŽozef Bajden nedavno je uputio izvinjenje zbog svoje izjave da je Saudijska Arabija slala naoružanje i druge vidove pomoći terorističkim grupacijama u Siriji protiv kojih se SAD bore.
Ipak, sve ukazuje na to da je, uprkos izvinjenju, govorio istinu.
Moguće je da Saudijci obaraju cenu nafte na zahtev američke Vlade, koja se nada da će nedostatak prihoda od nafte Rusiju dovesti za pregovarački sto oko Ukrajine, jer budžet Moskve, velikim delom, zavisi od naftnih prihoda.
Ukoliko bi cena nafte pala ispod 85 dolara po barelu, Rusija bi osetila pritisak, posebno zato što su cene gasa za Evropu povezane sa naftom.
Cena nafte na svetskom tržištu u avgustu je bila 104 dolara po barelu a 28. oktobra iznosila je 82 dolara po barelu – navodi Piter Martino, kolumnista za evropska pitanja, na internet stranici "Gejtstoun institut".
