Kineski predsednik Si Đinping obukao je 2018. godine vojnu uniformu i ukrcao se na razarač Narodnooslobodilačke vojske u Južnokineskom moru. Ispred njega je tog aprilskog dana bila najveća flota koju je komunistička Kina ikad istovremeno poslala na more – ukupno 48 brodova, desetine borbenih lovaca i više od 10.000 vojnog osoblja.
Za Sija, najmoćnijeg kineskog vođu posle Mao Cedunga, bio je to još jedan korak prema konačnoj ambiciji – sili koja će pokazati kinesku veličinu i moć preko 7 svetskih okeana.
– Zadatak izgradnje moćne mornarice nikad nije bio tako hitan kao danas – rekao je Si tog dana, piše CNN u svojoj velikoj analizi kineske mornarice.
Kina je postala najveća svetska pomorska sila.
Kina je već bila usred sveobuhvatne brodogradnje kakvu svet nikad nije video. Si je 2015. godine pokrenuo projekt pretvaranja Narodnooslobodilačke vojske u borbenu silu svetskih razmera, koja će biti ravnopravna američkoj vojsci.
Naredio je investicije u brodogradilišta i tehnologiju, i to tempom koji postoji i danas. Sijev plan je uspeo prema bar jednom merilu. U nekom trenutku od 2015. do danas Kina je postala najveća svetska pomorska sila. I sada radi na tome da bude moćna i daleko od svojih obala.
Mornarica Narodnooslobodilačke vojske imala je 2015. godine 255 ratnih brodova u svojoj floti. Na kraju 2020. brojka je narasla na 360 brodova, odnosno 60 više nego što ima američka ratna mornarica.
Za četiri godine kineska mornarica imaće 400 ratnih brodova, procenjuje se u američkim obaveštajnim izveštajima. Kad se za upoređivanje uzme 2000. godina, razlika je još drastičnija.
“Borbena snaga kineske mornarice utrostručila se u samo 20 godina. Iako već ima najveću svetsku ratnu mornaricu, Kina alarmantnom brzinom gradi moderne površinske brodove, podmornice, nosače aviona, borbene avione, amfibijska plovila, podmornice s balističkim nuklearnim raketama, velike brodove obalne straže i ledolomce”, stoji u izveštaju američke mornarice iz decembra prošle godine.
Napred, pamti te pa vratite.