“SAD u septembru pripremaju još veći pritisak na Beograd i Prištinu”

Tanjug/AP

Zajedno sa Evropskom unijom čini se da je i dijalog Beograda i Prištine trenutno na godišnjem odmoru, i to podužem, sve do kraja avgusta. Nema sastanaka, nema ni razgovora, nema konsultacija, ali ima problema koji za Srbe sa severa Kosova mesecima unazad ne prestaju. Da li će uslediti obrt od septembra? Kako se čini, možda bi upravo to moglo da se desi, imajući u vidu trenutan presek stanja, piše Blic.

A ono je takvo da u prodavnicama na severu Kosova ima sve manje proizvoda iz centralne Srbije, da je snabdevanje lekova neizvesno, i sve to zbog zabrane srpskim kamionima da prelaze administrativnu liniju – što je još jedan u nizu jednostranih poteza prištinskog premijera Aljbina Kurtija.

Ipak, najnovija informacija je da bi do 1. septembra radna grupa trebalo da završi administrativni projekat sa uputstvom za smenu gradonačelnika u opštinama na severu Kosova i to peticijom građana. Da li će to ujedno biti i korak ka deeskalaciji situacije?

To ne bi bilo iznenađenje ako se u obzir uzme, recimo, izjava američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara od pre dve nedelje, koji je rekao da SAD i EU žele “veliki napredak ove godine” na Kosovu.

Najava za to stiže i od Džefrija Hovenijera, američkog ambasadora u Prištini, koji je vrlo otvoreno govorio o prioritetima Sjedinjenih Država na Kosovu.

– Želimo da vidimo dve stvari. Prva je deeskalacija situacije na severu zemlje, drugo, želimo da Kosovo i Srbija u potpunosti primenjuju dogovor postignut na Ohridu. Za Kosovo je važno da se hitno radi na pregovorima sa lokalnim Srbima kako bi oni bili deo procesa. Vlada Srbije mora da se bavi i obavezama koje ima u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom – poručio je Hovenijer.

Razbijanje iluzija o stavu SAD

Da se sledećeg meseca sprema zapadna diplomatska ofanziva ukazuje i činjenica da je Priština formirala radnu grupu koja bi do 1. septembra trebalo da pripremi proceduru za smenu četiri albanskih gradonačelnika u srpskim opštinama na severu Kosova.

Zbog svega ovoga, gotovo je sigurno da će Zapad od septembra intenzivno i uporedo raditi i na deeskalaciji, ali i implementaciji Ohridskog sporazuma na koji se neprestano pozivaju.

Diplomata Zoran Milivojević ističe da ono što je sigurno, jeste da nema odmora za zapadne diplomate, posebno američke.

– Iz izjava Hovenijera se može videti da SAD i dalje visoko drže svoju agendu za rešavanje kosovskog pitanja. U trenutku kada su stigle ohrabrujuće poruke o napretku srpsko-američkih odnosa i nakon posete Srpske liste Vašingtonu, Hovenijer je otklonio svaku sumnju da će SAD promeniti politiku u vezi sa pitanjem Kosova. To je važno u pogledu naših iluzija da bi sever Kosova možda mogao da dobije suverenitet – ocenjuje Milivojević.

Milivojević smatra da SAD pripremaju još veći pritisak na Beograd i Prištinu u septembru.

– SAD insistiraju na deeskalaciji situacije na severu Kosova, dijalogu i normalizaciji odnosa Srbije i Kosova kao dve suverene države. Platforma za to je Ohridski sporazum koji praktično predstavlja potvrdu kosovske državnosti kroz priznanje nezavisnosti. U tom pogledu, jesen će biti vrlo dinamična jer Zapadu curi vreme zbog izbora sledeće godine u EU i SAD. Želja Zapada je da se to pitanje sa de fakto priznanjem nezavisnosti Kosova reši pre izbora – analizira Milivojević.

Ipak, nešto se pita i Srbija…

On dodaje da je Zapadni Balkan sfera za koju SAD smatraju da spada pod zapadne interese.

– Kada je reč o prištinskim grupama za izradu uputstava za smenu gradonačelnika na severu, to je dokaz da pritisak Amerike na Prištinu ima efekta. Rok za to je 1. septembar kada Vašington očekuje konkretne korake ka deeskalaciji i stvaranju uslova za implementaciju Ohridskog sporazuma – navodi Milivojević.

Ipak, kaže on, pita se nešto i Srbija.

– Beograd će se svakako suočiti sa novim pritiscima Zapada. Glavni pritisak ide u pravcu da se ne dovodi u pitanje učešće Srba na ponovljenim izborima na severu Kosova. Međutim, Srbija nema uslova da promeni svoj stav, a to znači da Beograd jeste za dijalog, ali ne u tačkama Ohridskog sporazuma koje de fakto znače priznanje nezavisnosti Kosova. Uostalom, Srbija ne smatra da je Ohridski sporazum obavezujući i čvrsto je na poziciji da se treba prvo implementirati Briselski sporazum i formirati Zajednica srpskih opština – kaže Milivojević.

Zahtevi za vladu u Prištini

I albanski analitičari sa Kosova Arber Fetahu i Aljbinot Maljoku dele mišljenje da će posle letnje pauze “pritisak na Beograd i Prištinu biti veći kada je reč o sprovođenju francusko-nemačkog plana”. S tim što smatraju da će Zapad od vlade Kosova zahtevati veću ozbiljnost.

“Sastanci na visokom nivou u okviru dijaloga Kosova i Srbije nisu viđeni već neko vreme, a kao rezultat toga, još nisu preduzeti nikakvi konkretni koraci ka implementaciji sporazuma i njegovog aneksa za normalizaciju odnosa”, ocenjuju albanski mediji na Kosovu.