Keli je posebno istakao činjenicu da je rezolucija usvojena sa do sada najvećim brojem glasova kada su u pitanju takva dokumenta o Iranu, jer je preko 60 odsto poslanika Generalne skupštine podržalo rezoluciju, navodi se u onlajn saopštenju o toj pres konferenciji.
Juče usvojena rezolucija osim osude Irana zbog kršenja ljudskih prava, oštro zamera iranskim vlastima zbog načina na koji se ponela prema učesnicima demonstracija održanim posle predsedničkih izbora od 12. juna.
Među nabrojanim kršenjima ljudskih prava u Iranu su "maltretiranja, zaplašivanja i progoni, poput proizvoljnih hapšenja ili nestajanja ljudi iz opozicije, novinara i drugih predstavnika medija, blogera, advokata, sveštenika, branilaca ljudskih prava, akademika i studenata".
Osuđena je, takođe, praksa iznuđivanja priznanja i zlostavljanje zatvorenika, uključujući i silovanja i mučenja, kao i pogubljenja ljudi povezanih sa postizbornim demonstracijama, između ostalog i kamenovanjem.
Rezolucija traži od Teherana da u potpunosti sarađuje sa specijalnim izvestiocima UN za mučenja ili druga okrutna i nehumana ponašanja, za slobodu izražavanja, za stanje ljudskih prava.
Tokom demonstracija održanih u Iranu posle predsedničkih izbora uhapšeno je nekoliko hiljada ljudi, od kojih je, u međuvremenu, većina puštena na slobodu.
Više od 100 ljudi, uključujući istaknute reformističke političare, optuženo je za izazivanje postizbornih uličnih nemira.
Vlasti odbacuju optužbe opozicije da su izbori pokradeni kako bi predsednik Mahmud Ahmadinedžad dobio drugi mandat i optužuju strane sile da su odgovorne za izazivanje nereda koji su izbili nekoliko dana posle izbora.
