Na predstojećem Popisu stanovništva i domaćinstava u Australiji, koji se održava u utorak, 10. avgusta, kao nikada do sada važno je da svi pripadnici srpske zajednice i ljudi koji imaju srpske korene jasno i glasno kažu ko su i šta su.
Zbog formulacije pitanja u prethodnom Cenzusu 2016, ali i zbog mnogobrojnih odgovora naših ljudi da su rođeni i da potiču iz Jugoslavije (zemlje koja više ne postoji), broj srpskog življa u zvaničnim podacima Australijskog biroa za statistiku (ABS) drastično se smanjio u odnosu na 2011. godinu. Za skoro 60.000!
– Sada je jedinstvena prilika da se to ispravi i da se izbegne mračni scenario prema kojem će srpska zajednica u narednih deset godina pasti na margine australijskog društva – ističe Džon Jeremić iz Melburna, istaknuti član srpske zajednice i dugogodišnji funkcioner Asocijacije srpske pravoslavne omladine u Australiji (SOYA).
Jeremić je bio član srpskog tima koji je proteklih meseci razgovarao sa ABS i drugim vladinim institucijama, o modifikaciji popisnih pitanja i važnosti edukacije pripadnika srpske zajednice o tome kako na ispravan način i u interesu našeg naroda popuniti obrazac na Cenzusu.
U razgovoru za “Vesti” Jeremić je odgovorio na mnoga ključna pitanja, pre svega zbog čega je toliko važno da svi pripadnici srpske zajednice učestvuju u ovogodišnjem Popisu.
– Učešće u Popisu je od kritičnog značaja, jer će prikupljeni podaci biti od presudnog značaja za donošenje mnogih odluka savezne vlade i vlada država i teritorija u narednih deset godina. To se naročito odnosi na državne planove za finansiranje škola, organizacija, udruženja i raznih projekata šire srpske zajednice u Australiji – objašnjava Jeremić.
Šta sve konkretno zavisi od zvaničnog broja Srba u Australiji?
– Mnogo toga, a pre svega državne usluge kao što su prevodilačke službe, osoblje Centrelinka za podršku stanovništvu i količina dokumenata prevedenih na srpski. Zatim, recipročno priznavanje penzija, službe za diplomatsku i konzularnu podršku, finansiranje škola srpskog jezika i prisustvo našeg jezika u 11. i 12. razredu. Onda, mnogobrojni multikulturalni grantovi za naše organizacije i udruženja, sati programa na srpskom jeziku na SBS radiju i televiziji, kao i broj osoblja u državnim službama za saradnju sa zajednicom.
Koje su glavne promene u popisnim pitanjima u odnosu na Cenzus iz 2016?
– Od pitanja relevantnih za našu zajednicu, najznačajnija razlika je pitanje pod brojem 22, koje glasi “Kog je porekla osoba?”. U ovogodišnjem Cenzusu se u pojašnjenju tog pitanja daju konkretno primeri za nekoliko različitih porekla, i to “hrvatsko, srpsko, filipinsko, tamilsko…” Ovim objašnjenjem se jasno ukazuje ljudima koji potiču sa prostora bivše Jugoslavije da su napravili grešku na Popisu 2016. Zato treba povesti računa da se ne načini isti propust i da jasno navedete da ste srpskog porekla.
U edukativnoj kampanji koju vodi SOYA putem sajta weareserb.com.au i poruka u medijima i na društvenim mrežama, ukazuje se i na značaj odgovora na pitanje o jeziku, veroispovesti i zemlji rođenja. Kako bi na njih trebalo da odgovore ljudi srpskog porekla?
– Konkretno, to je sledećih šest pitanja: Broj 16, “u kojoj zemlji je osoba rođena”, treba napisati – Serbia (Srbija). Pitanja 18 i 19 su u kojoj zemlji su rođeni otac i majka učesnika popisa i tu takođe treba upisati – Serbia (Srbija). Pod 20 je pitanje da li osoba kod kuće govori neki drugi jezik osim engleskog. Odgovor u belim poljima ispod reči “OTHER”, treba da glasi – Serbian (srpski). Pitanje 22 je poreklo (ancestry) i tu takođe treba upisati Serbian (srpsko) u polje ispod odgovora “other ancestry”. Konačno, pitanje broj 23 je “Koje je religije osoba?” Tu naročito treba povesti računa da se upiše “Serbian Orthodox” (srpska pravoslavna vera), jer samo odgovor “Orthodox” neće vas svrstati u srpski korpus, već u širok pojam pravosavne vere, gde spadaju i grčka, ruska, ukrajinska…
Ukoliko je neko rođen na prostorima RS ili nekadašnje RSK, da li i dalje treba da u odgovoru napiše – Srbija?
– Svi naši ljudi u Australiji su očigledno srpskog porekla, bez obzira na to u okviru koje države se mesto njihovog rođenja nalazi na karti sveta 2021. Svi znamo da su se u poslednjih 500 godina granice na Balkanu stalno menjale, pa su mesta rođenja naših ljudi često bila u drugim zemljama. Međutim, svi oni su srpskog porekla, svi slave slavu, pripadaju srpskoj pravoslavnoj veri i govore srpskim jezikom. Kako pre pet vekova, tako i sada. Zato, svi koji se osećaju tako, treba da upišu da su srpskog porekla, ne samo zbog sebe, već i za dobro svojih roditelja, svoje dece, kao i šire srpske zajednice. Od toga zavise finansiranja za naše škole, staračke domove i za sve ostalo vezano za srpski narod.
Kakvu poruku imate za srpsku zajednicu uoči Popisa 2021?
– Naša zajednica se bori da bude prepoznata u australijskom društvu onako kako to zaslužuje. Na Cenzusu 2016. smo izgubili čak 60.000 ljudi u zvaničnoj statistici u odnosu na 2011. Gde god je pisalo da neko potiče iz Jugoslavije, nije bio svrstan ni u jednu kategoriju. Takođe, došli smo u situaciju da, prema zvaničnim podacima, više ljudi u Australiji pripada Makedonskoj pravoslavnoj crkvi nego Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Zato, ljudi treba da imaju svest da su dužni prema sebi, svojim porodicama i široj zajednici, da popune obrazac na ispravan način. Dakle, ako bar malo govorite srpski, ako smatrate da ste srpskog porekla i ako ste srpske prvoslavne vere, onda ne zaboravite da na onih šest pitanja odogovorite sa SERBIAN – poručuje Džon Jeremić.
Od jezika zavisi
Na koji način će se odgovori na šest ključnih pitanja na Popisu odraziti na organizacije srpske zajednice, Crkvu, škole, ustanove i medije na srpskom jeziku?
– Državnim službama koje se oslanjaju na podatke iz Popisa biće jasnije koliko smo brojni, što će im pomoći prilikom određivanja raznih vidova podrške za naše penzionere, za našu decu i škole jezika koje pohađaju, kao i za Crkvu, novine, radio stanice, folklorna i umetnička društva… Sve to zavisi ponajviše od broja ljudi koji se budu izjasnili da govore srpskim jezikom kod kuće.
Edukovanje zajednice
S kakvim izazovima su se SOYA i ostali predstavnici srpske zajednice susretali u pregovorima sa ABS i drugim državnim institucijama?
– Još u pripremama za Popis 2016, tadašnja ambadsadorka Neda Maletić i tadašnji episkop Irinej posetili su centralu ABS-a u Melburnu, u pokušaju da ukažu na značajno opadanje broja ljudi koji su se ranije deklarisali kao Srbi, odnosno kao Jugosloveni. Nadležni su se oglušili na njihove molbe i jedini odgovor je bio da se kao predstavnici zajednice potrudimo da bolje edukujemo naše ljude uoči Popisa 2021. Upravo to i činimo sada.
Privatnost podataka garantuje zakon
U srpskoj zajednici se pojavio niz teorija zavere vezanih za privatnost podataka na Popisu. Da li ima razloga da ljudi budu zabrinuti da će im neko sutra pokucati na vrata zbog odgovora koje su dali?
– Apsolutno ne postoji razlog za brigu, jer su podaci svih građana Australije, pa tako i pripadnika naše zajednice, zaštićeni zakonom o poverljivosti informacija. Mi smo jedna od manjih zajednica u ovoj zemlji, kada se uzmu u obzir recimo grčka, italijanska, kineska ili indijska i mi se kao narod borimo za deo kolača koji nam pripada iz državnih fondova namenjenih multikulturnim zajednicama. Zato, nema razloga da se ljudi plaše da će ih sutra bilo ko pitati nešto u vezi Popisa.
KAKO ODGOVORITI NA KLJUČNA PITANJA
16. In which country was the person born – SERBIA
18. In which country was the person’s father born – SERBIA (u belom polju ispod “other”)
19. In which country was the persons mother born – SERBIA (u belom polju ispod “other”)
20. Does the person use a language other than English at home – SERBIAN
22. What is the persons ancestry – SERBIAN
23. What is the persons religion – SERBIAN ORTHODOX
