Kina nastavlja svoj put ka svetskoj dominaciji i u tome je neće sprečiti ni pritisci američkog predsednika Donalda Trampa, ni pokušaji Evropske unije da potpiše partnerske ugovore, piše francuski list „Mond“.
Sjedinjene Američke Države prvi put posmatraju Kinu kao ravnopravnu državu i zauzimaju odbrambeni položaj u zaštiti svojih interesa i nacionalne bezbednosti, dok Evropa još nije pronašla strategiju da se suprotstavi Pekingu.
Zapadne države se nalaze u ćorsokaku, piše „Mond“: ni sankcije SAD, ni partnerstvo sa Evropom, izgleda ne mogu da zasmetaju Pekingu da postane vodeća svetska sila.
SAD u cilju „nacionalne bezbednosti“ žele da blokiraju jednu od osnovnih kineskih aplikacija ViČet i pod svoje uzmu drugu aplikaciju, koja je popularnija kod mlađe populacije – Tik Tok. Kako je pokazala borba sa „Huavejem“, koji sve više osvaja sajber prostor, Amerika ostaje u odbrambenoj poziciji.
Premijer Kanade Džastin Trido je, ne brinući zbog toga što se odvaja od moćnog suseda, 2016. godine sa „nepromišljenom hrabrošću“ želeo da sklopi ugovor o slobodnoj trgovini sa Kinom. Međutim, hapšenje finansijske direktorke „Huaveja“ u Vankuveru Meng Vančou krajem 2018. godine i, kao odgovor Kine, hapšenje dvoje Kanađana u Pekingu, onemogućilo je bilo kakav sporazum.
Što se tiče Evrope, samit koji je organizovan preko video-veze 14. septembra između evropskih lidera i Si Đinpinga predstavljao je „potpuni neuspeh“. Nemačka kancelarka Angela Merkel je 2019. godine pozvala predsednika Kine na samit, kako bi se napokon potpisao ugovor o investicijama o kojima se govorilo već sedam godina. Međutim, kako je navela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen „predstoji još mnogo posla“.
Francuski list navodi da je pre 20 godina, u periodu osnivanja Svetske trgovinske organizacije, Kina bila tržište koje je u međuvremenu postalo konkurent, kada je na Olimpijadi 2008. godine svet video koliko je ona napredna država. Kada je 2012. godine na vlast došao Si Điping, Peking je postao suparnik u svim sferama: ekonomskoj, ideološkoj i vojnoj.
Napetost oko Tajvana potvrdila je da će vlada bez ikakve zadrške krenuti u oružani konflikt sa Sjedinjenim Američkim Državama.
– Prvi put posle mnogo godina Amerikanci vide Kinu kao državu na istom nivou nacionalnog bogatstva i moći i po prvi put u istoriji se takva jednakost posmatra kao pretnja interesima i bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država – navodi istoričar Džon Deluri 17. septembra u američkom časopisu „Perspektivs on histori“.
Ako Amerika i posmatra Kinu samo sa stanovišta odnosa snaga, onda Evropska unija još uvek posmatra tog „sistemskog neprijatelja“ kao partnera.
U Briselu su ključne reči uzajamnost i multilateralizam, iako Kina nije spremna da pređe ni na prvo, ni na drugo, bez obzira šta govorio. U isto vreme Privredna komora Evropske unije u Kini priznaje da su „tokom 40 godina evropske kompanije bile ubeđene“ da će kineski lideri posle izolacije otvoriti državu za trgovinu, ali je poslednjih godina ovo uverenje poljuljano. Sve više eksperata smatra da je Kina krenula putem okončanja stranog uvoza.
Kina planira da postane vodeća ekonomska država sveta do 2049. godine i ne planira da menja svoj način razvoja.
Prema podacima Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju, ona može da postane jedina država Grupe 20 koja je pokazala pozitivan tempo ekonomskog rasta. Očigledno je da ovaj trgovinski rat, koji traje već godinu i po dana, nije doveo Donalda Trampa do očekivanih rezultata.
Simbolično je i to da je 16. septembra, kada je sudbina Tik Toka bila u rukama Donalda Trampa, Si Điping potvrdio odlučujuću ulogu „patriotizma i socijalizma“, koju je potrebno da odigra Komunistička partija u privatnim kompanijama. List navodi da je ovakav korak okarakterisan kao potreba partije da se uveri u lojalnost privrednika u turbulentnom okruženju, ali i kao javni znak da Peking ne namerava da napravi ni najmanju promenu.
Ko god da bude sledeći šef Ovalne sobe, Kina se priprema za složenije odnose sa Zapadom u narednim godinama. Treba reći da ni metode Trampa, ni uzdržaniji pristup Evropske unije nisu naterali Si Đipinga da koriguje svoj politički pravac ni u ekonomskom planu, ni u planu građanskih sloboda. Kako na kraju navodi list „Mond“ – „podeljena Evropa još nije razvila strategiju“ kako da se suprotstavi Kini.
