Sjedinjene Američke Države će zahtevati da Rusija prihvati pravo Ukrajine da ima sopstvenu vojsku i odbrambenu industriju kao deo mirovnog sporazuma između Moskve i Kijeva, prenosi Blumberg, pozivajući se na dobro upućene izvore.
Očekuje se da će američki izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof pokrenuti to pitanje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom prilikom njihovog sledećeg susreta, navode neimenovani izvori.
Pristanak na to da Kijev ima adekvatno opremljenu vojsku, kako to zahtevaju Ukrajina i njeni evropski saveznici, značilo bi da bi Putin morao da odustane od svog cilja demilitarizacije Ukrajine, što je jedan od njegovih glavnih ratnih ciljeva.
To je znak da administracija američkog predsednika Donalda Trampa traži neke ustupke od Kremlja, kao i od Ukrajine, dok pokušava da okonča rat koji sada traje četvrtu godinu, navodi američka agencija, napominjući da su predlozi SAD do sada bili naklonjeniji Rusiji, uključujući insistiranje Vašingtona da Ukrajina odustane od težnji da se pridruži NATO-u.
Trampova administracija takođe želi da Moskva vrati ukrajinsku nuklearnu elektranu Zaporožje, koju je zaplenila u ranoj invaziji na svog suseda 2022. godine. Postrojenje bi tada potpalo pod kontrolu SAD, navode izvori i dodaju da detalji planova tek treba da budu završeni i da se još mogu promeniti.
SAD takođe žele da osiguraju da Ukrajina ima prolaz preko reke Dnjepar i da se vrati zemlja koju je Rusija okupirala u oblasti Harkova.
Putin je zahtevao priznanje celine Luganske, Zaporoške, Donjecke i Hersonske oblasti, iako nije uspeo da ih u potpunosti okupira, navodi Blumberg.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je danas prekinuo posetu Južnoj Africi, nakon rukog napada na Kijev u kojem je poginulo najmanje 12 ljudi, rekao je novinarima da “ne možemo da govorimo o crvenim linijama bez bezuslovnog prekida vatre”.
Na sastanku u Parizu prošle nedelje, Trampov tim je predstavio Evropi i Ukrajini predlog za okončanje rata koji bi takođe doveo do toga da SAD priznaju ukrajinski region Krima kao ruski, dok će zamrznuti većinu drugih okupiranih teritorija duž trenutnih borbenih linija, ostavljajući ih pod kontrolom Moskve, preneo je Blumberg.
Rusija je zauzela Krim 2014. godine nakon invazije i naknadnog referenduma održanog pod okupacijom, a međunarodna zajednica se opirala priznavanju poluostrva kao ruskog, navodi američka agencija i podseća da je Zelenski više puta govorio da neće ustupiti teritoriju Moskvi.
Tramp je ove nedelje optužio ukrajinskog predsednika da ugrožava mirovne pregovore sa Rusijom. On je istovremeno danas kritikovao Putina zbog poslednjeg napada na Ukrajinu.
– Nisam zadovoljan ruskim udarima na Kijev. Nije neophodno i veoma loš trenutak. Vladimire, stani! 5000 vojnika nedeljno umire. Hajde da okončamo mirovni sporazum! – poručio je Tramp u postu na svojoj mreži Truth Social.
SAD su nagovestile da bi bilo kom mirovnom sporazumu bile potrebne bezbednosne garancije za Ukrajinu kako bi se osiguralo da se dogovor održi, ne precizirajući tačno u kom obliku će Kijev dobiti takva uveravanja. Takođe su predložile ukidanje sankcija Moskvi ako dođe do dogovora. Tramp i drugi američki zvaničnici upozorili su da će napustiti razgovore ako se uskoro ne postigne dogovor.
