Bezidejnost Zapada za Balkan prikriva se imenovanjima izaslanika. Ovo je u najkraćem sve češća ocena u analitičkim krugovima, a to misli i Bodo Veber, viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije.
On ukazuje da Amerika nema inicijativu i pravu viziju za probleme na Balkanu, a naročito na Kosovu, bez obzira na to što ima čak dva specijalna izaslanika.
– EU i SAD sada imaju sopstvene potrese i probleme i u tom kontekstu im problem Kosova nije u žiži pažnje – tumači za “Vesti” nekadašnji ambasador Srbije pri UN Pavle Jevremović.
On kaže da Tramp uz impičment ima problem što njegova spoljna politika i ekonomija izazivaju kontroverzne reakcije, pa mu Kosovo nije u fokusu. Uz sve to, EU još uvek nije konstituisala sve organe i čeka ih da bi preispitala dosadašnju politiku.
– To ipak ne znači da SAD nemaju uopšte strategiju za ovaj problem. Oni to “drže na oku”, ali im nije preokupacija, dok se EU bori sa svojim problemima – objašnjava Jevremović.
Pritom, kaže ovaj diplomata, opšte je zatišje ne samo na Zapadu, već i u regionu jer se “Prištini očito ne žuri sa formiranjem vlasti, a u Beogradu se mnogo priča, a malo radi”.
– EU ima pritisak Bregzita i nervozu zbog Rusije i Turske, pa se pokazuje da nije političko vreme za radikalne probleme i poteze, ali nije ni pogodan trenutak zbog nadolazećih praznika – zaključuje Jevremović.
Bodo Veber pak smatra da je EU po pitanju Kosova bila neodgovorna. On u imenovanju čak dvojice američkih emisara ne vidi znak većeg angažovanja SAD u cilju rešavanja kosovskog pitanja.
– Imenovanje dva specijalna izaslanika, Metjua Palmera za Zapadni Balkan i Ričarda Grenela za dijalog Beograda i Prištine, interpretira se kao novo angažovanje i dokaz da je fokus administracije SAD na regionu – ukazao je za emisiju Slobodno srpski i istakao da on to vidi drugačije, odnosno kao znak da SAD nemaju neku novu inicijativu.
Posredništvom u dijalogu Beograda i Prištine bavio se i srpski ministar inostranih poslova Ivica Dačić, koji je rekao da šef evropske diplomatije Žozef Borel treba da bude na mestu visokog predstavnika EU i da će on biti glavni.
– Cela ta priča o nekom specijalnom predstavniku za dijalog za Zapadni Balkan je bila inicirana, jer je bilo nezadovoljstva u nekim zemljama EU, pre svega u Nemačkoj, kako je radila Federika Mogerini – naveo je Dačić.
Povodom priča da će šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak biti specijalni predstavnik, on je rekao da se o tome govorilo pošto je Borel iz zemlje koja ne priznaje Kosovo, pa bi bilo dobro naći nekoga da se samo tome posveti.
– Brisel prvo treba da se pita, sagledaće situaciju i odrediti da li uopšte treba da ima specijalnog predstavnika. Ako ga bude, to će verovatno biti neki bivši premijer ili šef diplomatije – veruje srpski šef diplomatije.
Priča o ručku, a ulov u šumi
Ivica Dačić smatra da su napori SAD, praćeni imenovanjem dva specijalna izaslanika za dijalog, kao i najave o sličnom potezu Evropske komisije, uzaludan posao.
– Mi se spremamo za ručak, a ulov je u šumi – opisao je šef srpske diplomatije trenutno stanje u pregovorima Beograda i Prištine, koji će ostati u ćorsokaku sve dok međunarodna zajednica ne izvrši pritisak na Prištinu da ukine takse. Dačić tvrdi da će Srbija, bez obzira na protivljenje nekih zemalja, pre svih Nemačke i Italije, nastaviti sa borbom za povlačenje priznanja Kosova.
Grenel se sam nametnuo
Bodo Veber smatra da je imenovanje Ričarda Grenela za Trampovog emisara za Zapadni Balkan čudno.
– Grenel se kao ambasador SAD u Nemačkoj sam nametnuo za izlaslanika američkog predsednika. Nemam dokaze, ali slutim da je samoinicijativno tražio od Trampa da bude važan i da možda napreduje u karijeri ako inicira sporazum – rekao je nemački ekspert.
