Povodom 75-godišnjice od proboja logora Jasenovac, oslobađanja koncentracionog logora Aušvic i završetka Drugog svetskog rata, u Spomen-parku Kragujevački oktobar ovog vikenda je otvorena dokumentarna srpsko-jevrejska izložba i naučna konferencija “Jasenovac – pravo na nezaborav”.
Najveći deo izložbe čini postavka koja je povodom međunarodnog dana sećanja na Holokaust 2018. održana u sedištu UN u Njujorku, ali je sada dopunjena maketama delova samog logora, što je svrstava u najveće izložbe te vrste na Balkanu.
Otvarajući izložbu, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je naglasio da se ne sme dozvoliti nasilno ili perfidno menjanje prošlosti i istorijskih činjenica.
– Ne postoji opravdanje za odsustvo sećanja na zlodela i za zaborav i zanemarivanje obaveza koje iz tog sećanja proizlaze. Odgovorno ophođenje prema istoriji omogućava nam odgovorno delanje u današnjem trenutku, jer tragedije poput onih koje su zadesile srpski i jevrejski narod u Drugom svetskom ratu ne smemo da zaboravimo i ne smeju nam se ponoviti – kazao je Dačić.
Podsećajući da Jasenovac nije bio jedino mesto stradanja Srba u NDH, Dačić je rekao da je ovaj logor bio glavno mesto ostvarivanja ambicioznog ustaškog projekta.
– Jasenovac je po broju žrtava bio jedan od najvećih koncentracionih logora u Evropi. Ni do dan-danas nije utvrđen njihov konačan broj. Čak i na osnovu najniže hrvatske procene, Jasenovac je u samom vrhu logora smrti u Drugom svetskom ratu – istakao je Dačić i dodao da je Srbija pružila ruku pomirenja Hrvatskoj.
– Očekujem da u Hrvatskoj imamo saveznika u očuvanju kulture sećanja na Jasenovac, koji mora ostati simbol Drugog svetskog rata – stradanja Srba, Jevreja, Roma, antifašista Hrvata i drugih nacija i simbol masovnog i besprimerno surovog ubijanja – istakao je Dačić.
Ambasador Ljiljana Nikšić, organizator izložbe i naučnog skupa, kaže za “Vesti” da je Spomen-park Šumarice bio jedino logično mesto za ovu postavku.
– Velika je simbolika stradanja u Šumaricama i Jasenovcu, oba mesta su paradigma stradanja srpskog naroda. Zato će ova izložba biti otvorena do 1. oktobra, kada počinje Kragujevački oktobar – dani sećanja na žrtve streljanja. Naša je dužnost i misija da nam se ponovo ne dogodi “mrak civilizacije” kao što su i Jasenovac i nemačkih koncentracioni logori. Moramo biti bedem u pokušajima revizije istorije i to mora biti pitanje nacionalne bezbednosti – naglašava Nikšićeva.
Postavljeno 15 tona opreme
Dr Ljiljana Nikšić kaže da se izložba o logoru Jasenovac održava na 1.500 kvadratnih metara i da sadrži čak 15 tona opreme.
– Za izložbu u sedištu Ujedinjenih nacija preko Atlantika prebacili smo devet tona opreme. Sada smo, uz pomoć Arhitektonskog fakulteta, postavili 15 tona opreme – ističe Nikšićeva.
Prvi put je napravljena replika ulazne kapije u Jasenovac, stražarskih kućica, žičane ograde, ali i nekih od 57 utvrđenih “specijaliteta” ubijanja: od Pičilijeve peći – krematorijumi, kazana za kuvanje ljudskih tela za sapun, “krečane”, kao i izgleda masovnih grobnica.
Reč je o prvom poduhvatu rekonstrukcije logora Jasenovac koga su ustaše 1945. godine, kako bi prikrili tragove monstruoznih zločina, sravnili eksplozivom i buldožerima.
Naučna konferencija
Nakon otvaranja izložbe usledila je naučna konfencija, kojom je predsedavao prof. dr Gideon Grajf, vodeći svetski ekspert za holokaust. On je predstavio i svoje kapitalno delo, trotomnu knjigu “Jasenovac, Aušvic Balkana”.
Na konferenciji su govorili i preživeli logoraši Jasenovca i ustaškog pokolja, među kojima su bili Smilja Tišma, predsedavajuća Narodne skupštine Srbije i najstariji narodni poslanik, kao i Lazar Kosanović, jedan od potomaka čuvenog naučnika Nikole Tesle.
