Samo zahvaljujući snalažljivosti naših ljudi u Francuskoj i njihovom rodoljublju srpski mališani u toj zemlji nisu ostali uskraćeni za školovanje na maternjem jeziku. Kada je u februaru ove godine predsednik Emanuel Makron potvrdio da je na teritoriji cele Francuske stavljena tačka na dotadašnji ELCO sistem nastave i umesto njega uveden program EILE, mališani i nastavnici srpske dopunske škole našli su se pred novim izazovom, gde i kako organizovati nastavu, a na sve to se još isprečila i pandemija COVID-19, koja je napravila haos u svim sferama života.
Do ove školske godine edukovanje u Francuskoj teklo je po ELCO programu prihvaćenom pre pet decenija, 1970. godine u cilju integracije dece radnika imigranata, a i kako bi se održala veza sa njihovom zemljom porekla i olakšala mogućnost povratka. Ukidanje programa koji se primenjivao pola veka i uvođenje novog značilo je ukidanje dobrovoljnih časova maternjeg jezika i kulture sa nastavnicima koje su poslale zemlje porekla i učenje srpskog jezika kao stranog.
EILE program podrazumevao je i prelaz na novi mehanizam sa boljim nadzorom nad 90. minutnim učenjem stranog jezika, uz obaveznu redovnu kontrolu nastavnika i njihovo tečno poznavanje francuskog jezika. Sve se to odnosilo na Alžir, Hrvatsku, Španiju, Italiju, Maroko, Portugal, Tunis, Tursku i Srbiju, čijih 80.000 đaka godišnje više nije moglo na isti način da pohađa svoju dopunsku nastavu.
Kao u svojoj kući
Međutim, zahvaljujući brzoj reakciji ovaj problem je za kratko vreme rešen, jer su u pomoć odmah pritekla srpska udruženja u Francuskoj.
– Tražili smo rešenja, jer je naših 300 učenika na teritoriji Fracuske, ukidanjem ELCO programa, ostalo bez francuskih učionica, odnosno, prostora za izvođenje nastave. Ne predajući se, strateški, pre bih rekla mudro, obratili smo se srpskoj zajednici i resursima koje imamo – porodicama učenika i našim udruženjima. I pružaju nam ruku, zajedno smo nalazili nove prostorije, počeli da radimo, a kako se nastava izvodila pri srpskim udruženjima, može se reći da smo u svojoj kući i porodici. U junu je nastavu završilo oko 650 đaka, sada ih imamo 700 – informiše Blaženka Trivunčić, koordinatorka srpske dopunske škole.
Ona ističe da su podršku dali i francuski kulturni centri i njihovi direktori. Kao primer je navela mesto Roni su Boa.
– U Pjerfitu i Strazburu smo zadržali istu učionicu u francuskoj školi. Veliku pomoć pružila nam je konzulka Anđelka Šimšić iz Strazbura. U istočnoj Francuskoj su se angažovala naša udruženja. Istakla bih i trud Gorana Vukića, Srboljuba Tasića, Olivere Petković, Ivane Pešić… Dijasporci su divni, hoće da pomognu, razumeju situaciju i probleme – rekla je Blaženka i dodala da rad nastavljaju sa puno optimizma, a uz veliku podršku našeg Ministarstva prosvete i srpske zajednice u Francuskoj.
Virtuelne učionice
U međuvremenu nastava se preselila iz učionica. Blaženka se prisetila i starta onlajn nastave koja je svoje korene počela da pušta od marta do juna.
– Prilagođavali smo se. Vodili smo računa i o roditeljima đaka čije se prisustvo pokazalo negde neophodnim, a ponegde poželjnim. Tako smo na istom zadatku imali i velike i male. Bio je to težak zadatak – kako se snaći, uključivati, pratiti, zaustavljati, nastavljati, okupljati… Ali se zakotrljalo u dobrom pravcu i zadovoljstvo je postajalo sve veće i vidljivije – ocenjuje Blaženka.
I danas se u novouspostavljenim virtuelnim Zum učionicama nastava sve bolje realizuje.
– Otpočetka novembra su za sva nastavna mesta formirane učionice po uzrasnim grupama što omogućava efikasnu i kvalitetnu nastavu. Odziv učenika je potvrda kvaliteta rada i želje dece za učenjem srpskog jezika i kulture. Časovi protiču u prijatnoj i srdačnoj atmosferi, učenici su veoma zainteresovani za ponuđeni sadržaj – ocenjuje nastavnica Milija Jevremović.
Iako bi svi više od onlajna voleli da čuju školsko zvono i druže se uživo sa drugarima, pokazalo se da su naši mališani u novonastaloj situaciji dobro snašli i uspešno se prestrojili na savremeni program dopunskog školovanja.
– Veliki broj đaka i njihovo interesovanje je najjača motivacija za nas nastavnike i pripreme uspešnih i sadržajnih časova. Uz takvu atmosferu, smelo kažemo, sudbina srpskog jezika u francuskoj dijaspori za sada je na dobrom putu i u sigurnim rukama – poručuju Blaženka i Milija.
Borba protiv radikalnog islama
Podsetimo, predsednik Francuske Emanuel Makron je, na osnovu odluke Ministarstva nacionalnog obrazovanja, za govornicom u Miluzu, 18. februara 2020. godine izašao sa informacijom o ukidanju ELCO programa i najavio njegovu zamenu sa EILE, to jest podučavanjem samo stranog jezika. Ova vest bila je neugodna, iako se o tome duže vremena debatovalo. Istovremeno sa najavom novog školskog programa, predsednik Makron je predstavio i mere protiv islamskog separatizma koji je narušio dotadašnji tok obrazovanja mladih, osvrnuvši se na islamske učitelje, odnosno, religiozne vođe koji kroz jezik pripovedaju islam na način koji odstupa od vrednosti francuskog društva ili, sažeto, “ne mogu se učiti stvari koje nisu kompatibilne sa francuskom Republikom i istorijom, onakvom kakvu je Francuzi vide”. Makron je dodao i da niko nema ništa protiv muslimana, ali i te kako ima protiv radikalnog islama koji podriva Francusku.
Časovi posvećeni otadžbini
Nastavnica Milija Jevremović naglašava da mališani u Zum učionicama rado učestvuju u svim aktivnostima, sa lakoćom rešavaju zadatke, uče i recituju poznate rodoljubive pesme, crtaju i boje srpske simbole.
– Novembarske časove posvetili smo otadžbini Srbiji, obeležavanju Dana primirja, životu i delu Vuka Stefanovića Karadžića… Na taj način pripremali smo se za predstojeće konkurse na koje će se odazvati naši đaci. Dolaze Nova godina, Božić, Sv. Sava 堎ovak Đoković bi nas podržao sa: “I-d-e-m-o-o-o” – najavljuje Jevremović.
