Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji je umro u Podgorici u 83. godini, bio je najznačajniji čovek za srpsku crkvu u Crnoj Gori u proteklih pola veka.
Rodio se na Božić i dobio ime Risto, u Morači gde i Hristosa zovu Ristos, navodi pesnik Matija Bećković.
Nije bilo ničega u njegovom karakteru, niti u karakteru toga kraja, što nije urađeno po kosovskom modelu, smatra novinar i književnik iz Gračanice Živojin Rakočević i dodaje da je to osnovna i zajednička crta toga kraja i različitih života koji su iz tog kanjona krenuli.
“Kosovo, Lovćen i Jasenovac – životna filozofija”
– Osnovne reči i osnovne stajne tačke mitropolita Amfilohija su Kosovo, Lovćen i Jasenovac. U te reči stala je sva njegova životna filozofija, jer je on kroz njih zapravo govorio o Novom zavetu i Kosovskom zavetu. I kad god mu je bilo teško, vraćao se na te tri tačke, i kad je njegovom narodu bilo teško vraćao se na Kosovo, Lovćen i mogli ste ga naći u Jasenovcu – ističe Rakočević.
Važio je za jednog od najobrazovanijih vladika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a napisao je i preveo više od 20 knjiga. Govorio je grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski, a u naučnom radu koristio se starogrčkim, latinskim i crkvenoslovenskim.
Profesor Bogoslovskog fakulteta Bogoljub Šijaković kaže da postoje ličnosti koje se ne mogu sameravati uobičajenim kriterijumima.
– Jer one same proizvode kriterijume kojima samjeravamo druge. Kao vrlo učen teolog doktorirao je u Atini 1973. na jednoj eminentnoj temi – Tajna Svete trojice i moglo bi se reći da je to najmisaoniji, doktorat srpske teologije uopšte. Taj njegov doktorat je objavljen na grčkom, preveden na još nekoli. I veoma je uvažen kod stručnjaka – navodi profesor.
“Teologiju je shvatao kao sam život”
Ono što treba istaći kada je u pitanju Amfilohije kao teolog, dodaje Šijaković, jeste da on nije teolog u smislu razvijanja neke teologije koja je distancirana od probelmatike života i sveta života.
– On nije teolog koji je teologiju shvatao kao posebnu disciplinu, već teolog koji je shvata kao sam život i koga teologija obavezuje, koji u teologiji vidi jedno terapeutsko znanje – objašnjava profesor.
Episkop Banatski postaje 1985, i u Banatu će biti do 1990. kada se vraća u Crnu Goru. Kada je došao na Cetinje pričao je – tada je malo ko ovde znao ko je Sveti Petar Cetinjski, ali svi su u kućama imali slike Josipa Broza.
“Došla je sloboda, uzmite je i nemojte se plašiti”
Šijaković kaže da mu je ostala upečatljiva impresija kad je Amfilohije hirotonisan na Cetinju i kad je izašao iz crkve da se obrati narodu, pre 30 godina.
– Tada je rekao – došla je sloboda, uzmite je i nemojte se plašiti toga. Trideset godina sam ja u ušima osećao kako odzvanjaju te reči u Crnoj Gori – priča Šijaković.
Rakočević ističe da je mitropolit Amfilohije pobedio komunizam, pa je potom pobedio i “kleptomontenegrine”.
– Očekivali smo da pobedi koronu i izađe iz ovoga kao pobednik, ali on je sa ovim i sa svakim problemom podelio muke svoga naroda, nije se moglo očekivati da ga korona mimoiđe, a ni on nju. Taj susret sa večitom potrebom da ne bežiš od problema, mitropolit Amfilohije Radović od kako je rođen pa do ovoga dana bio je u srcu problema – ukuzuje Rakočević.
“Neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati”
Bio je zamenik patrijarha Pavla od 2007. do njegove smrti 2009. i nakon toga do izbora patrijarha Irineja 2010. godine. Tih godina pitali su ga da li sebe vidi kao kao novog patrijarha, a on je odgovorio: “neće me se Crnogorci tako lako ratosiljati”.
Matija Bećković smatra da je Crna Gora bila ono što i Egipat u vreme Mojsija.
– On je izveo Crnu Goru do slobode, kao što je Mojsije izveo do obećane zemlje, ali nijedan ni drugi nisu videli ni zemlju obećanu ni doživeli slobodu, ali smo je doživeli mi – ističe Bećković.
Bio je svedok važnih istorijskih događaja. Šijaković kaže da Amfilohije kao besednik uvek iznosi duhovne besede koje proishode iz brige za zajednicu, konkretnu kojoj pripada.
– Kao besednik svaka njegova reč je bila lekovita čak ponekad i opora reč, tvrda i jaka. Ta jaka reč treba da bude shvaćena kao reč brižnog roditelja koji ima prava da i nekad podigne ton ako misli da treba da upozori – smatra Šijaković.
“On nije čovek očajne mitologije, već čovek poverenja u život Kosova”
Oni koji su ga poznavali ističu odnos mitropolita prema Kosovu i Metohiji.
Rakočević napominje da mitropolit Amfilohije nije čovek patosa.
– On nije čovek ove očajne mitologije, on je čovek radosti i punog poverenja u život Kosova, i u tog poslednjeg seljaka u Dečanima. Taj seljak ga je prepoznavao, ljudi koji su me jutros zvali, su mi govorili on je bio nada – prenosi Rakočević.
Šijaković kaže da se o mitropolitu Amfilohiju ne može govoriti bez kosovskog zaveta.
– On je i lično u najgorim vremenima, kad je gorelo i nebo i zemlja, bio tamo, sahranjivao, spašavao, ne gledajući ko je ko, i ostavio je četvorotomne zapise o tome i dnevnike o boravku na KiM 1999, ali to je sve jedan život koji sadrži i teologiju i nauku i filosofiju i život i besedništvo i poeziju – ističe profesor.
Jedna od osnovnih stvari koju je govorio, jeste da Kosovo moramo zadobiti u sebi, usvojiti u sebi, da se u sebi moramo boriti za njega, navodi Rakočević. Nasuprot toj borbi, kako je dodao, on je beskompromisno napadao bilo koga ko može da pomisli da se u pravnom smislu odrekne Kosova.
– Ali na prvom mestu upozoravao je da moramo da se borimo usebi, zaslužimo u sebi, i da iz njega izgradimo svoj odnos prema drugima – ističe Rakočević.
“Sačekaće ga otac Ćiro i reći – dobar boj si vodio”
Govorio je da neće umreti, a da na Lovćen ne vrati Njegoševu kapelu, srušenu sedamdesetih godina.
– Sačekaće ga njegov otac Ćiro i reći – sine, dobar boj si vodio. Kad god bi mi se javio ovih godina, zvao me – rođeni, a njemu su rod rođeni bili svi ljudi i nema nijednoga vernika kome ne bi mogli izraziti saučešće. Poslednja neostvarena želja mu je bila da obnovi kapelu na Lovćenu. Sada kada je otišao kod onih koji su je podigli i onog koji je u toj kapeli počivao, možda će to učiniti lakše – kaže Matija Bećković.
Kada smo letos bili zajedno u Morači, seća se Rakočević, u svoj vrevi izbornoj, predizbornoj, on je jedino govorio o obnovi Njegoševe kapele.
– I kad su se završili ti dani, i kad su se završili ti naporni dani i kad su svi mislili da će da ide da odmara, on je rekao – ajmo sad gore u ona Vrujica da položimo kamen temeljac za crkvu patrijarhu Gavrilu Dožiću. koja će biti ista kao ona na Lovćenu – priča Rakočević.
“Uspostavio je model odbrane slobode”
Amfilohije je verovatno bio jedan od najzaslužnijih za izborni rezultat u Crnoj Gori 30. avgusta.
Rakočević ističe da je mitropolit borbom uspostavio model da se može odbraniti sloboda i da se protiv vlasti može odbraniti sopstveni identitet.
– On je uspostavio model slobode, demokratije, vere i nacije i on je jedan od poslednjih nosilaca tog modela kmoji govori svim,a da je svima moguće razgovarati, imati istinski dijalog – naglašava Rakočević.
Šijaković ističe da je Amfilohije pravi naslednik svetosavkog duha i ideja kakve su razvijali Nikolaj Velimiroivć i Justin Popović.
To je, kako objašnjava, Svetosavlje koje nudi teohumanizam naspram evropskog humanizma koji je sa I i II svetskim ratom zapao u krizu i koji su kritikovali najveći umovi zapadne filosofije.
– Ta ideja Svetosavlja, koja je nakon II svetskog rata kod nas potisnuta, sa njim je vraćena na scenu i dnevni red, a kad govorimo o Svetosavlju, on tu ima nekoliko briljantnih radova, onda moramo reći da je za to vezan kosovski zavet – zaključuje profesor.
