Saborni hram Svetog Save u Parizu proslavio je krsnu slavu, a na slavi su se sabrali Srbi iz svih krajeva Francuske, došli su gosti iz Frankfurta, Banjaluke, a u centru pažnje su bili najmlađi.
Izveštavanje o ovoj proslavi, održanoj u punoj bogomolji, iako je bio radni dan, treba početi mislima na decu: ništa dragocenije od njih, rođeni na tlu zemlje prijema, a srpski govore, na srpskom pevaju, sveće prislužuju, ikone celivaju, krste se i na ponos odraslih – pravoslavci su.
Stihovi u tišini
“Palčići”, najmlađi učenici nastavnica Ljubice Burgić i Blaženke Trivunčić su ispred oltara, u tišini vernika, a pod budnim okom svestenstva, piskutavim glasićima nizali pesmice posvećene Svetom Savi i njegovoj ljubavi za sve nas. Kako deca vole da ih hvale, obilato su nagradeni komplimentima, ikonicama Sv. Save i poklon-paketićima. Onako majušni hteli su da se zahvale i uzviknuli su:”Srećna slava!”.
“Al´ to dete jošte živi/ jer njegova živi Slava/ jer to dete beše Rastko/ sin Nemanjin – Sveti Sava” poslednji su stihovi povelike “Pesme o Savi” koju je, u završnici svečarsko-slavske liturgijske službe izgovorila devojčica Sava Stanisavac. Nekoliko ranijih godina ovu talentovanu recitatorku vernicima je predstavljao prota Nikola objašnjavajući da je jedina pripadnica nežnijijeg pola sa imenom Sava, sada je većina već dobro zna.
Svi zajedno u molitvi
Bele odore izvezene zlatnim nitima slika su radosti duhovnih otaca. Predvode ih, kao dragi gost mitropolit evropski Pimen (Makedonska pravoslavna crkva) i domaćin episkop zapadnoevropski Justin, saslužuje im i raspevani hor (anđeoski leluja “Uskliknimo s ljubavlju”). Netremice ih prate ambasadorke Nataša Marić (Srbija) i Bojana Kondić-Panić (BiH), pukovnik Dejan Milosavljević, izaslanik odbane Srbije, konzulke Branislava Bećanović (Pariz) i Anđelina šimšić (Strazbur). Prisutni su i Mića Aleksić je legendarni veteran dijasporskih aktivnosti, Đuro ćetković, lider Saveza Srba Francuske, prof. Petar Gojković, incijator i reditelj pariskih Svetosavskih svečanosti. Sa pogledom na ikone su i Jelena, Mile i Miodrag Bratuljević i Marija Praizović gosti iz Miluza (istočna Francuska). Olga i Ljubiša Simić i Zlata Ikanović su stigli iz Frankfurta, a Radovan Ivanković, maestralni umetnik-harmonikaš iz Banjaluke. Mnogo je slavljenika iz Pariza i okoline, svi zajedno u molitvi i blagodarenju Gospodu i Svetom Savi.
Da se ne svađamo
“Volimo se, ljudi”, sažeta je poruka ove lepe srpske sabornosti koju su na svoj krasnorečivi način obeležila dvojica vladika. Sve što je isijavalo iz ovih velikodostojnika – išlo je iz srca ka srcu, reči su im se merile količinom ljubavi, a i svesnošču da svim izrečenim grade most sutrašnjice. Ovakav bratski pristup je i nastavak nedavnog priznavanja autokefalnosti Makedonske pravoslavne crkve.
– Svetog Savu slavimo svugde gde su Srbi, poneli smo svoju veru na četiri strane sveta ne dopuštajući da je ruše nebožci. Okupljamo se oko Sv. Save, sledimo njegove vizije i veru u Gospoda Boga i trudimo se da budemo jedno u Gospodu Bogu. Crkva jeste jedna jedina, pa i traži da svi budemo jedno, da čuvamo tradiciju, ne svađamo se, ne ratujemo između sebe kao što se sada dešava na severu Evrope.
Tako je besedio mitropolit Pimen, opisivao da se ljudi odrasli u manastirima i ckrvi prepoznaju po duhu koji nose, nadograđuju ga, sarađuju, vole se i podvukao da je to jedini način da se dođe do carstva nebeskog.
Uz povremena horska izviranja “Uskliknimo s ljubavlju” stiglo se do slavskih simbola, uz sveću su vladike Justin i Pimen hlebom i vinom proveli vernike kroz osvećivanje i sjedinjenje sa vaskrslim Hristom, vernici su se rukamna na ramenu povezali oko slavskog kolača od kojeg je po četvrtina pripala kumovima hramovne slave, u ovom danu – Vojki Bosanac, a za iduću godinu – Draganu Jakovljeviću.
Ima i “ptičjeg mleka”
Posle liturgije i recitacija u punoj svečanoj sali hrama priređena je slavska trpeza ljubavi. Prisutni su je opisali izrekom:”Ima i ptičjeg mleka”. Kulinarska majstorstva, ali i marljivost, hitrina, dobrodušnost i ljubaznost članica Kola srpskih sestara i brata Steve, i ovaj put su pobrali najviše ocene, zato su se s ponosom odazvali pozivu za zajednički fotos i pri tome složno izgovorili:
– srećna slava, svima! I, volite se!
Bratstvo vere
– Hvala, Bogu, živi smo i ostaće tako do kraja sveta i veka, uprkos vremenima i iskušenjima, sili i moći onih koji na sve načine pokušavju da oslabe veru Hristovu. Sv. Sava je stub, tvrđava naše kulture, tradicije, diplomatije.., po njegovom zakonu se mire i zavađena braća. Patrijarh Porfirije nas vodi putem Sv. Save, zato danas imamo bratstvo vere srpskog i makedonskog naroda. Svetosavlje nas odgaja da molimo jedni za druge, da praštamo. Mitropolit Pimen je došao da delimo bratsku ljubav, hvala mu. Ova kuća je i njegova kuća. Treba stići i postojati na svim mestima, to je teško i neka mu Bog da duha i snage, a blagodarim ga ovim poklon-krstom koji svetli i vodi na putu Božijem – besedio je vladika Justino obraćajući se mitropolitu Pimenu.
Mitropolit Pimen je, uzvraćajući poklon-ikonom, rekao:
– Lep je običaj izraziti zahvalnost među nama, a i svima vama. Hvala, jer bez vas crkva ne bi imala smisao.
Orden za Dragana
U savetovanju sa sveštenicima i na predlog vladike Justina, patrijarh Porfirije je odlikovao Dragana Jakovljevića visokim ordenom Sv. Kralja Milutina.
– Za sve što nam je potrebno godinama su među nama Dragan i njegova porodica, radio je i radi sa ljubavlju i požrtvovanjem – obrazložio je prota Nikola, na šta je istakao i Vojku Bosanac, raniju dobitnicu Ordena Svetog Save drugog reda.
