Vernici parohije Svetog Velikomučenika Georgija iz Danske, na čelu sa svojim sveštenikom protojerejom stavroforom Milanom Gardovićem nedavno su prvi put organizovano posetili manastir Svete Trojice, nedaleko od Borosa, u Švedskoj. Ovaj manastir su osnovali pravoslavni Šveđani i pod jurisdikcijom je Eparhije skandinavske Srpske pravoslavne crkve.
Liturgiju je služio Dorotej, iguman manastira, a sasluživali su mu sabrat, arhimandrit Gabrijel i protojerej stavrofor Milan Gardović, sveštenik parohije Svetog Velikomučenika Georgija za Kraljevinu Dansku. Posle liturgije usledio je jednokratni ophod oko crkve. Potom je u manastirskoj trpezariji priređeno druženje i ručak za goste iz Danske koji su u poslepodnevnim satima krenuli autobusom put svoje parohije u Kopenhagenu.
Protojerej stavrofor Milan Gardović ističe radost zbog prilike da zajedno sa igumanom Dorotejem iz švedskog govornog područja, bogosluži svepravoslavnu liturgiju.
– Prvi put smo mi iz parohije Svetoga velikomučenika Georgija, zajedno otišli da prinesemo hvalu Gospodu u jednom pravoslavnom švedskom manastiru. Ali on je švedski samo zato što je švedsko govorno područje, a pravoslavlje koje nas vezuje i lepota koju smo osetili svi mi koji smo otišli u manastir i gostoprimstvo monaha, doprinelo je da smo se osećali kao da smo u zemlji Srbiji a ne u Švedskoj – ističe prota Gardović.
Dragan Todorović, jedan od hodočasnika iz Danske ocenjuje da je put bio veoma koristan, pre svega za dušu svakog hodočasnika.
– Imali smo priliku da slušamo pravoslavnu liturgiju na švedskom jeziku. I da vidimo i upoznamo Šveđane koji su prešli u pravoslavnu veru. Manastir je na mnogo lepom mestu i zadovoljstvo je bilo prošetati se u prirodi oko njega – naglasio je Todorović.
Manastir Svete Trojice se nalazi na severu Švedske u šumskom selu Bredared. Ranije je to bilo pobožno mesto finskog pravoslavnog bratstva. U ove krajeve se posle Drugog svetskog rata doselilo oko 40.000 Finaca, među koji je bilo puno pravoslavaca. Jedna grupa se okupila oko grada Borosa i ona je kasnije kupila šumski kompleks u Bredaredu i na njemu napravila kulturni omladinski centar.
Danas se manastir sastoji od tri celine: stari manastir, novi konak i staklenik i ima 12 hektara imanja. Od toga je 10 pod šumom.
Bratstvo je adaptiralo kapelu u kojoj se naročito izdvaja živopisani ikonostas. Izgrađene su četiri monaške kelije, a dorađene dve trpezarije: manja monaška i velika narodna trpezarija sa šezdesetak stolica.
Juna 2001. godine manastir je osveštao episkop britansko-skandinavski Dositej.
Bratstvo manastira danas čine igumant Dorotej i sabraća, arhimandrit Gabrijel, koji je ujedno i duhovnik manastira i monah Isak. Svi su Šveđani koji su primili pravoslavnu veru.
Usamljeni u šumi, ova tri čoveka ne izgledaju samotno i izgubljeno, iz svega oko njih i iz njih isijava nađeni smisao i zadovoljstvo, koje dele sa onima koji manastiru Svete Trojice i njima hodočaste.
Posebno duhovno iskustvo
Ivan Šulejić je novosvršeni bogoslov iz Kopenhagena, ali je u manastiru u neku ruku bio domaćin.
– Posebno mi je bilo drago zbog posete parohijana iz Danske, jer već duže vreme boravim u manastiru i želeo sam ovaj mir, ovu prirodu i sve što manastir donosi da podelim sa njima. Verujem da je poseta u našu svetinju donela zajedničko i pojedinačno duhovno iskustvo.
David postao Dorotej
Iguman Dorotej, je Šveđanin čije je svetovno ime David Foršner. Kao protestant i pobožan mladić, poželeo je da se vrati u pravoslavnu veru dalekih predaka i našao je da je najbliža crkva njegovom hrišćanskom poimanju – Srpska pravoslavna crkva, kojoj je odlučio da se prikloni kada je postao punoletan. Nekoliko godina kasnije, 1993. obreo se u manastiru Kaona, u Eparhiji šabačkoj, gde se posle godinu dana zamonašio i dobio monaško ime Dorotej. Kasnije je rukopoložen u čin đakona, pa jeromonaha. Onda je prešao u Eparhiju valjevsku i u manastir Lelić gde je bio čuvar kivota Svetog Vladike Nikolaja Srpskog i radio duborez. U Srbiji je proveo više godina i odlično govori naš jezik. Tečno govori i nemački, engleski i ruski. Prevodi bogoslužbene knjige na švedski jezik.
Posle povratka u Švedsku, Dorotej je ubrzo sa sabraćom Gabrijelom i Tihonom formirao monaško bratstvo, a 2001. su kupili manastir.
– Na Zapadu ljudi imaju telesno blago, a Srbi duhovno. U Evropi, jedina vera koja se razvija i napreduje je pravoslavna. Čuvajte pravoslavlje – više puta je poručivao Dorotej koji svake godine oko Svetih vrača dolazi u Srbiju.
Arhimandrit Dorotetj dva puta sedmično, kao zatvorski sveštenik za osuđenike pravoslavne veroispovesti, obilazi pritvorsku jedinicu u Geteborgu i jedan zatvor u Tidaholmu.
