Tom odredbom utvrđeno je da obaveze po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama imaju državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja.
Povod za podnošenje zahteva za autentično tumačenje su žalbe koje se povereniku podnose protiv javnih beležnika, a kojima se otvara pitanje da li javni beležnici imaju status organa javne vlasti, odnosno da li se na njih odnose obaveze iz tog zakona.
Šabić je rekao da se radi o problemu na koji je upozoravao još pre nekoliko godina, u vreme kada je fenomen fizičkih lica sa javnim ovlašćenjima (javni beležnici, privatni izvršitelji) bio tek u nagoveštaju i koji je trebalo da bude rešen još izmenama zakona koje su bile u skupštinskoj proceduri krajem 2012, a potom povučene.
– Nesporno je da su Zakonom o javnom beležništvu javnom beležniku poverena javna ovlašćenja. Polazeći od toga mislim da bi većina metoda tumačenja prava (logičko, sistematsko, uporedno-pravno, ciljno) upućivalo na zaključak da javni beležnici jesu obveznici Zakona o slobodnom pristupu informacijama – rekao je Šabić.
Prema njegovim rečima, ono što pravi problem, imajući u vidu pravilo da pravo značenje pravne norme mora biti jedno od mogućih jezičkih značenja, jeste činjenica da zakon koristi termin "organizacija kojoj su poverena javna ovlašćenja".
– Javni beležnik je pojedinac, stručnjak koga imenuje ministar, nema status pravnog lica, nije organizacija – kazao je Šabić.
On je dodao da je važno da Skupština brzo da odgovor na otvoreno pitanje, a ako autentičnim tumačenjem nije moguće dobiti pravi odgovor, onda to treba uraditi brzim izmenama zakona.
Prema Šabiću, svako kome su poverena javna ovlašćenja treba da bude predmet kontrole javnosti, pa naravno i notari, javni beležnici.
– U suprotnom nije moguće isključiti mogućnost da overa, a potom i trajno deponovanje kod notara dokumenata koji su legitiman predmet interesovanja javnosti postanu ‘efikasno’ sredstvo za ograničavanje prava javnosti – kazao je Šabić.
