– Ne daj bože nikom ono što su kolege spremne da kažu jedni za druge samo da bi nekog izbacili iz igre. Razumem ja da je borba velika, da treba prehraniti decu, ali gde će im duša. Kolege za tezge kukaju, mole, jauču, varaju, izmišljaju… Za jednog pevača pričaju da ima kancer grla, a čovek je zdrav i prav, za drugog da je pijanica i problematičan, iako čovek ne pije – kaže Kodić.
Da li vam se javlja vaš veliki prijatelj Šaban Šaulić da pita kako ste?
– Ne. On se nikada nikome ne javlja. Ne zna čovek šta će sa sobom, gde još i moje brige da brine. Za vratom su mu novinari, Goca, Cuca, deca, ko zna ko još. Ali, ne neću mu zameriti. Ko zna koliko puta sam kod Goce i njega sedeo, jeo, pio… Bio sam perspektivni klinac kada je Šaban prihvatio da radi sa mnom. Dobro, bio sam najbolji, ali mu to nikada neću zaboraviti. Zato mi je muka od ove šabanijade oko njega. Strašno je to, kao da hoće čoveka u grob da oteraju! Potpuno ga razumem, jer su se svojevremeno i meni dešavale slične stvari.
A pratite li transformacije vašeg kuma Dragana Kojića Kebe u šou programu Tvoje lice zvuči poznato?
– Ja to ne gledam, nemam stomak za takve stvari. To je vrhunac gluposti. Pre neki dan Keba mi je poslao poruku: "Kako ti izgledam?" Nisam mu ni odgovorio. Šta da mu kažem? Mene niko ne bi nagovorio na to, ma pre bih umro nego da se prerušavam u žensko, i to na televiziji. Za razliku od mnogih, ja imam dostojanstvo. Strašno je na šta su neki pevači spali, prave budale od sebe i misle da je to nekome interesantno. Hajde što ovi mlađi ne znaju šta će od sebe, ali šta to treba Kebi? Kad bi, recimo, jedan Cune ili jedan Tozovac tako pravili budale od sebe? Nikad.
Srdačni ljudi u Rumuniji– Imam u Italiji čoveka sa kojim radim. Pozove me i pita koliko tražim. Ja mu kažem – onoliko koliko može da plati i lepo se dogovorimo. Zove me drugi, iz Berlina, pita koliko košta da pevam jedan dan, na svadbi. Kažem mu – 1.500 evra plus avionska karta. On kaže da mu je to mnogo, pita može li za 1.200. Naravno da može! Mora čovek da bude skroman. Eto, sad sam bio u Rumuniji i ljudi su mi, pored honorara koji nije veliki, napunili gepek hranom. Ljudi ne mogu da plate puno, ali su toliko fini i srdačni da nemam reči. Nema tuča, prevara, muljanja, milina je tamo raditi. |
Počela je jurnjava za novogodišnjim tezgama na estradi…?
– Čitam kako će neki za novogodišnju noć zaraditi bogatstvo, pa mi je muka. Joj, što lažu. Hajde da lažu malo, nego nemaju mere. Sami proturaju priče o basnoslovnim honorarima kao da je neko lud. Čujem ko će pevati na planinama, pa se pitam može li iko da peva na Kopaoniku sem Miroslava Ilića, Snežane Đurišić i orkestra Miše Mijatovića? Dobro, Miroslav je moj drug, bili smo cimeri, u istom krevetu smo spavali, volim ga, ali, brate, treba i drugi da žive! Dođe mi, eto, da kažem da ću ja za Novu godinu svirati u Beču za 35.000 evra! Mnogi bi pukli od muke! Eto, to je princip, da se što više laže, jer imaš bolje mišljenje o sebi, a onda ubediš i drugi da tako misle. Naopaka računica.
