Podizanjem hramova na istom mestu, sa istom portom Grci i Srbi ove godine kao i uvek posle nastajanja Pravoslavnog centra devedesetih godina, slavili su svako u svome hramu, ali su se cele vaskršnje noći i sutradan družili u zajedničkoj porti.
Mase sveta govorile su različitim jezicima, ali im je radost Hristovog vaskrsenja bila zajednička. U srpski hram tradicionalno dolaze, Eritrejci, Rusi, Ukrajinci, Gruzini i vernici iz susednih istočnoevropskih zemalja.
Belai i Taige Valdi iz Eritreje došli su sa ćerkama Dianom (18) i Betel (10) i sinom Zivakom. Glava porodice Belai kaže da je i u njegovoj otadžbini Vaskrs veliki hrišćanski praznik. Ukrajinka Galina koja je došla sa suprugom Sašom kaže da je srela veći broj poznatih ljudi jer je zaposlena u obližnjem marketu, a njen Saša sagovornicima naglašava da nema strah od rata i da ovaj dan teba posvetiti Hristu.
Dvoje studenata iz Eritreje, rado je pristalo da se fotografiše za srpske dnevne novine.
Horom "Sveti Stefan Mirotočivi" koji je pratio celo bogosluženje dirigovala je Jelena Agbaba Milosavljević.
Vaskršnja noć kao Badnje večeZbog nestabilnog i prohladnog vremena u medijima se Vaskrs već uspoređivao sa Božićem. Meteorološke "pretnje" na sreću, nisu se ostvarile, ali Srbe je u Hanoveru vaskršnja noć ipak podsećala na božićnu, jer su po gradu paljene vaskršnje vatre, pa je mirisalo po paljevini a čule su se i petarde, kao kod Srba uoči Božića. |
