"Sa majkom Tatjanom, ocem Vladimirom i tri i po godine starijim bratom Rastkom odrastao sam na Novom Beogradu. Sećam se kako su sedeli na terasi, ćale bi svirao gitaru, a mama bi pevala. Gledajući ih, maštao sam da ću i ja jednog dana tako uživati sa svojom ženom. Bio sam slobodno, nesputano dete, najvećim delom zbog toga što su moji roditelji pripadali hipi generaciji i bili veoma blagi prema bratu i meni. Imao sam pet godina kada sam jedan ceo dan proveo van kuće."
Nakon jedne svađe sa starijim bratom, Ivan je rešio da pobegne od kuće.
"Seo sam u autobus i odvezao se u centar grada. Nedaleko od Kalenićeve pijace, sreo sam glumca Slavka Štimca, koji je kad sam mu rekao da sam jako ljut i da ne želim da se vratim roditeljima, odveo u stan svoje devojke, pokojne glumice Sonje Savić. Tek popodne ustanovili su da je moj tata Sonjin asistent na Fakultetu dramskih umetnosti i vratili me kući."
|
"Bilo je to neposredno nakon rođenja mog mlađeg brata Jakova. Izašao sam iz kuće u osam ujutro, a vratio se u ponoć. Deo Novog Beograda gde smo živeli, bio je veoma siguran. Deca su se bezbedno igrala na igralištu, a stanovi se nisu zaključavali. Bio sam veoma druželjubiv i kako su pričali simpatičan, pa sam mogao da uđem u bilo čiji stan i slobodno da ručam", priseća se Ivan. |
