Sa novim srcem u novi život

0

Srećni kad su zajedno: Bogdanovići su verovali u čudo
 

Njegova životna drama, baš kao i njegovih roditelja Mirka i Daliborke, počela je tri godine ranije od, činilo se, bezazlene dečje prehlade. Bar je tako mislio njegov pedijatar koji nije prepoznao tešku upalu pluća.

 

Kontakt adresa

Ako poželite da ponudite svoju pomoć ovoj porodici njihova adresa je: Mirko Bogdanović, Petra Svačića 10a, 44415 Topusko. Broj mob. telefona: 00385 99 216 1239. Kao i uvek, na usluzi su vam i "Vesti" 00381 11 3193771.

Posle desetak dana mališan je hitno prebačen u bolnicu gde je počela borba za njegov život i stradalo srce. Sledeće dve godine roditelji i dve godine starija sestra Nikolina nadali su se čudu, da će Dario uz pomoć lekova i njihovu ljubav ozdraviti. No, to se nije dogodilo. Lekari su utvrdili da je transplantacija srca jedino rešenje i spas za Darija. "Teško smo to prihvatali. Dva puta smo Darija vodili u Grac i Beč na preglede. Međutim, i tamo su nam potvrdili istu dijagnozu", priseća se otac Mirko tih dramatičnih dana.

No, u bečkoj klinici, čiji su specijalisti, uz srce, predlagali i transplantaciju pluća, taj bi zahvat koštao vrtoglavih 150.000 evra, a Bogdanovići su jedva skucali 1.000 da bi mališana odveli na pregled. Uz to, Hrvatski zavod za zdravstvo odbijao je da plati te troškove jer je na Rebru postojao tim lekara obučen za takav zahvat. Bogdanovići su prihvatili jedinu šansu.

 

Dario je stavljen na listu i za samo nekoliko dana dobio je srce. Život mu je visio o niti. Novo srce nije odmah proradilo, dečaka su održavali aparati sledećih desetak dana. Lekari su bili skeptični, srce iz Nemačke putovalo je gotovo pet časova, samo 20 minuta manje od granice posle koje se ne bi moglo ugraditi. Doktor Dražen Belina, kardiohirurg koji je vodio transplantaciju, rekao je roditeljima da je samo 15 minuta delilo Darija od sigurne smrti.

– Verovala sam u čudo. Uverio me je sam Dario kada su ga vozili u operacionu salu. Mahnuo mi je ručicom i rekao: "Mama, biću ja dobro" – priča Daliborka. Ipak, Dario je do sada tridesetak puta morao na kontrole u Zagreb, a ovih dana čekaju novi poziv iz bolnice, kada će mu raditi biopsiju srca. Jer lekari još ne isključuju opasnost od odbacivanja. Svakih nekoliko meseci mora po nekoliko dana, pa i nedelja, da provede u bolnici, pa majka mora da iznajmi stan da bi bila uz njega. A otac Mirko, koga život nije mazio, za to vreme radi u šumi, priprema i prodaje ogrev. Strahuje, ali i nada se da će posle svih nevolja konačno svanuti i njegovom sinu neko lepše sutra.

 

Skupi lekovi

Dario zasad pije mnogo lekova, ali neke će uzimati dok je živ, kaže majka pokazujući nam punu ladicu lekova. Neki su na pozitivnoj listi, ali jedan deo Bogdanovići moraju sami da kupe i za njih mesečno izdvajaju oko 100 evra. "Daliborka je bila dva i po meseca u Zagrebu, a ja sam morao da ostavim posao i da budem s ćerkom. Nekako smo pregurali, neke račune smo platili, neki još čekaju. Neka, samo da nam je Dario dobro", kaže otac.
Ratna golgota
Mirko i Daliborka prošli su izbegličku golgotu, ali u suprotnim smerovima. U "Oluji" je Mirko napustio Vorkapiće i rodnu kuću na putu za Srbiju, a Daliborka je iz Doboja stigla na Kordun. Mirkov otac Nikola poginuo je u vojsci Krajine 1993. i tada mu se prvi put srušio svet. "U ‘Oluji’ sam 11 dana vozio traktor do Smederevske Palanke, na prikolici je bila majka, baka i brat. Pod kuršumima smo prošli taj put smrti", priseća se Mirko nevolja kroz koje je prošao kao 17-godišnjak.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here