Hiljade pristalica ekstremnih sportova, zavisnika od adrenalina, svake godine dolaze u Švajcarsku. Neki od njih rizik plaćaju životom. Ljubitelji avanturističkih sportova kakav je bejz džamping (base jumping), naročito njegove podvrste Njingsuit fldžing , skok u posebnom odelu sa krilima i padobranom u rancu, hrle ka švajcarskim Alpima. Posebno su usmereni ka vrtoglavim liticama doline Lauterbrunen visokim i do 585 metara, koju zovu “Dolina smrti”. Bacaju se u provaliju u specijalnom odelu, a svake godine je sve više ludo hrabrih. Sa svojim strmim stenama dolina je lepa, ali je i grobnica za neke od “nebeskih skakača”. Između 2000. i 2022. godine u Švajcarskoj je umrlo ili nestalo 80 ekstremnih sportista. U svetu je ukupno stradalo 260 skakača, a samo u Lauterbrunenu 60. Lista stradalih postaje sve duža jer i najmanja greška može da ubije one koji padaju s neba.
Tri četvrtine nesreća dogodile su se baš u regiji “Doline smrti” i tamo su vlasti podigle spomenik ovim žrtvama na lokalnom groblju u maju 2021. godine.
Ono što im je svima bilo zajedničko jeste strast prema Alpima i bejz džampingu, sportu koji uključuje skakanje sa fiksnih objekata kao što su zgrade, antene, mostovi i litice, a stene iznad Lauterbrunena su savršene za ovaj izazov.
Nemac Valter Hilšer, pravnik iz Minhena, redovno je tamo skakao. Sa visine od 585 metara obrušavao se u ponor raširenih ruku i nogu, a kasnije je u ovo uključio i sina Matijasa. Padao je dok vazduh ne ispuni krila specijalnog odela, proletao pored vodopada, ponekad i pravo kroz njega, brzinom od 200 kilometara na sat. Odozdo je publici izgledalo kao da ti ljudi padaju sa neba. Zatim ipak sledi posezanje za padobranom neophodnim za meko prizemljenje koji uz prasak izbija iz ranca. Čisti adrenalin, trijumfalni osećaj da čovek leti kao ptica. Valter je inače bio padobranac u Bundesveru osamdesetih godina prošlog veka. U nekom trenutku to je za njega bila samo rutina, skoro dosadna.
– Kada letim u vingsuitu, zaista se osećam kao da mogu slobodno da se krećem u vazduhu dok imam kontrolu – kaže on.
U Lauterbrunenu su ga smatrali svojevrsnim doajenom bejz džamper scene. Ima oko 1.500 letova, uključujući čak 18 obavljenih istog dana sa tornja Menara visokog 421 metar u Kuala Lumpuru, u Maleziji. Pre nego što je Volter dozvolio i sinu da leti u vingsuitu, 29-godišnjak je morao dugo da trenira.
– Prvo teorija, zatim 1.000 padobranskih skokova, zatim 100 normalnih skokova sa baze tj. skakanje i otvaranje padobrana odmah – pre nego što je uopšte smeo da napravi prvi skok u vingsuitu.
Kao doajen ovog sporta Valter Hilšer je stradao 17. februara 2017. u Italiji.
Marsel Geser, predsednik švajcarskog udruženja SBA sa 530 registrovanih članova, zahteva uvođenje bezbednosnih protokola kako bi zavisnici od adrenalina mogli da nastave da skaču.
– Bilo bi izuzetno teško zabraniti ove skokove u Švajcarskoj. Ne možete postaviti policajce na svakom koraku – smatra Geser i dodaje de SBA zahteva od “nebeskih skakača” da po dolasku u oblast Lauterbrunen ili Valenštat odmah kupe godišnju propusnicu za svoje skokove koja košta samo 40 franaka.
Obavezno je registrovanje i davanje kontakata za hitne slučajeve kako bi članovi porodica mogli da budu obavešteni u slučaju nesreće.
Snimio svoju smrt
Jedan od najiskusnijih nebeskih skakača Uli Emanuel snimao je kamerom montiranom na kacigi svoje skokove. Tako je zabeležio i svoj poslednji pad u ambis kada je posle obrušavanja niz liticu izgubio kontrolu i udario u stenu pre nego što je uspeo da otvori padobran.
Tragični let s mosta
Lane je krajem novembra poginuo 32-godišnji skakač prilikom leta sa najvišeg mosta u Evropi. Pad u ponor ispod vijadukta Mijo u Francuskoj, visokog 343 metra, završio se tragično jer mu se padobran nije otvorio.
Nemilosrdni
Još se pominje slučaj četvorice Norvežana. Jedan od njih je poginuo u toku prepodneva, a njegovi drugari su pomagali spasiocima da izvuku njegovo telo sa stene na koju je pao. Popodne su ta trojica ponovo skakala kao da se ništa nije desilo.
