Novinar i pisac Dušan Miklja je u najnovijoj knjizi “Galerija – zatvoreno zbog popisa” dao prostor ljudima koje vlast nije promenila, prisetio se susreta sa ličnostima poput Monike Viti, Kurta Valdhajma i Simona Vizentala. Miklja je rekao da su ovoj, 45. knjizi koju je napisao, prostor zaslužile “ličnosti koje vlast nije promenila, svi znamo da je takvih ljudi malo”, poput predsednika Italije Sandra Pertinija ili Angole Agostina Neta, ali i poznatog lovca na naciste Simona Vizentala.
Istakvši da su takvi ljudi zaslužili njegovo poštovanje jer su se klonili vlasti, Miklja je naveo primer Pertinija koji “nije dopuštao nikome da bilo šta plati za njega”, a “narod je obožavao što je delovao verodostojno”.
Razgovarao je s glumicom Monikom Viti, koja je isprva bila puna podozrenja, a inače bila je “fantastična ličnost i u najboljem smislu te reči narodska žena”.
– Obično novinari koji dolaze kod filmskih diva se interesuju za njihove privatne živote, da li su se razveli ili nisu. Međutim, razgovor je bio potpuno drugačiji. Bio je ozbiljan razgovor o Italiji i o prilikama u svetu. I onda se ona odkravljivala i to je bio lep susret – prisetio se Miklja.
Igrom slučaja, u jednoj seoskoj birtiji u Italiji Miklja je imao priliku da prisustvuje skupu starih revolucionara, među kojima je bila i Adelom, ćerka kubanskog revolucionara Če Gevare, s kojom ima sliku kako su zagrljeni.
S višegodišnjim iskustvom boravka u Njujorku, Miklja je rekao da je to “kao džinovsko saće, grad jedne manijačke, neobuzdane aktivnosti koja je danonoćna u doslovnom smislu te reči”.
“Trebalo je mesec dana da se naviknem samo na sirene, hitne pomoći, vatrogasaca i policije. To je grad koji pati od visokog krvnog pritiska – ocenio je Miklja. Prema njegovim rečima, u Americi je “najvažniji profit – znači novac”.
– Čak kad vas brodom voze i pokazuju znamenitosti Njujorka, ne govore koja muzika se izvodi u Karnegi holu, u Metropoliten operi, nego svaku zgradu procenjuju po tome koliko je u nju uloženo. Znači, vodič ocenjuje prema materijalnoj, a ne prema duhovnoj vrednosti”, ocenio je Miklja.
Putovanja po svetu, Miklji su donela “veliko duhovno bogatstvo, koje se pokazalo vrlo korisno za književnost”.
Estrada i umetnost
Miklja trenutno radi na romanu “Ukidanje čoveka”, čija je tema “središnja, geopolitička, ali i lična, intimna” i egzistencijalna.
– Moral nije više istorijska, čak je sad arheološka osobina i mislim da to nije dobro, jer to ide ka pretvaranju ljudi u stvari. Ne shvata se dovoljno da će “polovina zaposlenih izgubiti posao, i da veštačka inteligencija može da zaključi da postoji višak ljudi na zemlji, da nema potrebe da bude toliko”.
– Primećujemo da i u umetnosti da sve više prevladava estrada. Zašto? Zato što je ona isplativija za vlasnike estrade – kaže Miklja.
