Nizom manifestacija, od promocija knjiga, kvizova, literarnih i likovnih konkursa, muzejskih postavki do svečane akademije i centralne državne ceremonije održane juče u Spomen-parku u Prokuplju obeležena je 110 godišnjica mobilizacije Drugog pešadijskog puka “Knjaz Mihailo”, počasno nazvanog Gvozdeni puk. Ovaj značajan datum za istoriju Srbije obeležen je pod pokroviteljstvom predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića uz prisustvo predstavnika Vojske Srbije, lokalnih vlasti i građana. Junacima čija je hrabrost otišla u legendu odata je pošta polaganjem venaca.
Čuveni Gvozdeni puk, zvaničnog naziva Drugi pešadijski puk prvog poziva “Knjaz Mihailo” najodlikovanija je jedinica u istoriji srpske vojske. Formiran 1912. pred Balkanske ratove, na vojnom bojištu bio je sve do 1922. godine. Vojnici Gvozdenog puka mobilisani su 7. oktobra 1912, a ledina u predgrađu Prokuplja delovala je premalo hiljadama pristiglih mladića koji nisu ni slutili da će većina odatle poći u smrt, tek poneko preživeti, a svi dospeti u legendu. Muškarci iz Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga u velikom broju odazvali su se mobilizaciji. Više od 4.600 vojnika iz prvog poziva ovog puka krenulo je ka jugu, gde će se ubrzo sukobiti sa osmanskom vojskom.
Boreći se od 1912. do 1918. godine u dva balkanska i Prvom svetskom ratu, ostvarili su neverovatne podvige, neustrašivo jurišajući na neprijatelje u mnogim bitkama, često i na prvoj liniji fronta. Kroz puk je prošlo 16.000 ljudi, od kojih je više od polovine zauvek ostalo na bojnim poljima, retki su ostali bez rana, a mnogi su nastavili život posle rata kao invalidi.
Za šest ratnih godina njihova zastava postala je najodlikovanija u srpskoj armiji i jedina saveznička zastava koja je odlikovana Ratnim krstom sa zlatnom palmom, najvećim odlikovanjem Republike Francuske. Stotine vojnika ponelo je barem neki orden, a postali su, kako kažu istoričari, i mezimci kralja Petra Karađorđevića, koji je za vreme rata ovaj puk nazivao Moj dični puk.
Karađorđevom zvezdom sa mačevima odlikovano je 225 pripadnika Gvozdenog puka, dok su njih četrdesetak bili dvostruki nosioci ovog znamenja. U puku je bilo i 566 vojnika odlikovanih Zlatnom, te 426 Srebrnom medaljom za hrabrost.
Veličanstveni Gvozdeni puk zaslužan je za neke od najvećih pobeda u ratovima s početka 20. veka. Njegovom komandantu Milivoju Stojanoviću, koji je ranjen krenuo u Kolubarsku bitku, gde je i poginuo prilikom proboja, Stanislav Binički posvetio je “Marš na Drinu”. Osim čuvenih komandanta – potpukovnika Vladimira Ristića, pukovnika Dušana Purića, pukovnika Milivoja Stojanovića Brke, pukovnika Dimitrija Milića, u sastavu jedinice nalazili su se i velikani ratnog oslobođenja Srbije i to poručnik Janićije Jović, narednik Milunka Savić, narednik Flora Sands, redov Dragutin Matić i mnogi drugi.
Dan Treće brigade
Dan mobilizacije Gvozdenog puka proslavlja i Treća brigada kopnene Vojske Srbije, naslednik tradicije puka “Knjaz Mihailo”.
– Tog dana u Prvom balkanskom ratu Drugi pešadijski puk “Knjaz Mihailo” Moravske divizije prvog poziva krenuo je u borbu. Hrabrost njegovih pripadnika bila je neiscrpna. Kumanovska, Prilepska, Bregalnička, Cerska, Kolubarska i brojne druge bitke u balkanskim, ali i u Prvom svetskom ratu, upisale su ovaj puk u blistavu istoriju – istakao je Nebojša Stefanović, ministar odbrane.
Spomenik junacima
Spomen-park Gvozdenom puku kraj Železničke stanice u Prokuplju, odakle je vojska krenula u oslobodilačke ratove, svečano je otvorila premijerka Ana Brnabić u oktobru 2018, a prošle godine otvorena je i spomen-soba.
Junake otrgli od zaborava
Pomen poginulim borcima muslimanske veroispovesti koji su svoje živote dali braneći Beograd 1915. godine, prvi put je održan na Novom groblju u Beogradu ispred Spomen-kosturnice braniocima Beograda.Vence na grobove pripadnika 4. bataljona predvođenih kaplarom iz Sjenice Šemsom Midovićem koji su do smrti su držali poslednje uporušte kod Narodnog pozorišta, položili su pripadnici Vojske i Ministarstva odbrane.
Muftija vojni i beogradski Mustafa Jusufspahić istakao je da je ovo važan istorijski trenutak, jer se od zaborava otrglo sećanje na poginule borce.
– Ovo je za nas veoma uzbudljiv momenat. Momenat da posle 107 godina ispravljamo neku nepravdu prema nekim ljudima koji ostaviše svoje živote. Veliki je to broj ljudi bio i mislim da je to neko i svesno radio pokušavajući da zatre tu priču – kaže Jusufspahić.
Bataljon predvođen Midovićem, činio je 15 odsto odbrane Beograda. Oni su mobilisani posle ukaza vojvode Radomira Putnika iz decembra 1914. godine, nakon čega je mobilisano tri godišta iz Raške oblasti, ukupno 5.956 mladića.
Iz Islamske zajednice Srbije se nadaju da će sledeće godine, uz pomoć grada Beograda, podići spomen-ploču u čast 4. bataljona.
Milunka i Flora
Rame uz rame sa junacima Gvozdenog puka borila se i Milunka Savić. Pri povlačenju, koje započinje 1915. godine, biva teško ranjena. Tako ranjena, uz pomoć saboraca, prelazi Albaniju. Oporavlja se. Na Kajmakčalanu, kod Crne Reke, sama je zarobila dvadeset trojicu bugarskih vojnika. Ovaj odličan bombaš, nosilac je mnogih odlikovanja, a neka od njih su: Albanska Spomenica, dve Karađorđeve zvezde sa mačevima, dva ordena francuske Legije časti 4. i 5. reda, ruskog Krsta Svetog Đorđa 4. reda, engleskog ordena Svetog Majkla i Svetog Đorđa 3. reda.
Irkinja Flora Sands Gvozdenom puku se pridružila krajem 1915. godine prvo kao bolničarka, da bi potom postala i borac. Sands je drugovima iz puka mnogo pomagala, kako tokom povlačenja, tako i kada su stigli na Krf, gde su se sa ostatkom vojske oporavljali dva meseca.
U bitkama 1916. godine kod Bitolja, Flora je zadobila teške rane od bugarske granate. Kratki period, koji je za vreme rata provela u Engleskoj, iskoristila je za prikupljanje pomoći srpskoj vojsci. Objavila je autobiografiju “Engleskinja, žena – narednik u srpskoj vojsci”. Odlikovana je Karađorđevom zvezdom sa mačevima.
