Imao je samo tri godine kada su ispred palačinkarnice njegovih roditelja na Kopaoniku na teniskim terenima ispod "Konaka" radnici radili veštačku podlogu. Nole se tada družio sa majstorima, nosio im piće i hranu i vrlo brzo im je postao drag.
– Radnici su mi pričali o tenisu i tata Srđan, inače instruktor skijanja, morao je da mi kupi mali reket sa šarenim bušnim lopticama za malu decu. Trčkarao sam sa reketom za starijima u letnjem teniskom kampu pokušavajući da prebacim lopticu preko mreže – priseća se Novak Đoković.
Njegov talenat nije mogao da prođe nezapaženo, a Jelena Genčić je posle prvog treninga u malom Noletu prepoznala vrhunskog tenisera i još tada je rekla da će on jednog dana biti broj jedan.
– Jelena me je naučila osnovama tenisa, provodili smo mnogo vremena zajedno i ona mi je kao druga majka. Sećam se da je govorila mom ocu da ću jednog dana biti najbolji na svetu i jedino je on u to verovao. Sa 12 godina sam otišao u Tenisku akademiju Nikole Pilića u Minhen.
Roditelji su bili samnom samo prve nedelje, a onda sam ostao sam. Nije bilo lako ostaviti dete u stranoj zemlji. Nismo imali sponzore, ni podršku nacionalnog teniskog saveza, ali ja sam rešio da uspem i ništa nije moglo da me zaustavi.
