Monodramu, “Milunka”, ispovest heroine srpskih oslobodilačkih ratova u hramu Vaskrsenja Gospodnjeg u Frankfurtu izvela je glumica iz Beograda Vesna Stanković. Povod da publika vidi i sazna detalje životne priče slavne učesnice Balkanskih i Velikog rata je 103. godišnjica potpisivanja primirja i završetka Prvog svetskog rata.
Generalni konzulat Srbije u Frankfurtu i Crkvena pravoslavna opština Frankfurt su organizatori ovog događaja, a publika je pre predstave videla nastup učenika Dopunske nastave na srpskom jeziku u Hesenu. Oni su, kazivanjem o Majci Makreni, recitovanjem “Marša na Drinu” i muzičkim numerama “Tamo daleko” i “Pukni zoro”, uveli publiku u period herojstva srpskog naroda gde se među njima našla i mlada devojka Milunka Savić.
Životni put devojke Milunke, kroz tri rata, 9 ranjavanja i 12 medalja za hrabrost na veličanstveno uverljivo i na originalan način prikazala je Vesna Stanković, glumica Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Ona je ujedno i pisac, scenarista i režiser jedinstvenog umetničkog dela o životu jedne heroine.
– O Milunki Savić sam čula tek pre dvadesetak godina kada je moj kolega Braca Petković napravio predstavu “Legija časti”. Mislila sam da je lik Milunke izmišljen jer se nigde do tada nije čulo o njoj. Da je Milunka rođena u Nemačkoj, sigurno bi svaki grad imao jednu školu koja bi nosila njeno ime i verovatno bar neku, ako ne i glavnu ulicu koja bi se po njoj zvala. Očekivala sam da će se o njoj napraviti nekoliko filmova, serija sa mnogo epizoda ili bar pozorišna predstava sa bezbroj glumaca i statista u vreme obeležavanja 100 godina od početka Velikog rata. Međutim, ništa. Rešila sam da sama napravim ovu monodramu. Istraživala sam po starim novinama, knjigama, pronalazila rodbinu, unuke i praunuke koji su pamtili Milunkine priče. Ideja je bila da ne bude pozorišni čin, već neka vremenska mašina gde bi se Milunka Savić pojavila i počela da priča – govori nam Vesna Stanković.
Ona govori da je Milunka opasna ratnica, ali puna ljubavi i vrlo otresita.
– Ali u mojoj monodrami je obična žena koja ne priča sa gorčinom, nije ucveljena i jadna i ne samosažljeva sebe, već sa velikom dozom humora priča o svom životu i napredovanju kao čistačica. Čini mi se da sam u tome i uspela, bar po reakciji publike. A sa publikom sam toliko ganuta jer su gotovo bez daha pratili svaku reč. Crkva je dom ljudima gde je sve blagonaklono i to je na mene ostavilo veoma jak utisak. Ne dešava mi se često da imam toliko emocija i da se na kraju predstave rasplačem – kaže nam glumica.
Ideju je Vesna sprovela u delo, a publika je imala zaista utisak da im sama Milunka priča. Aleksandra Damjanović i njena ćerka Leontina iz Noj Izenburga kažu da im se mnogo dopala monodrama.
– Oduševile su me njena hrabrost i želja da bude u ratu i brani Srbiju. Jedini način je bio da se preobuče u muškarca kako bi mogla da bude u vojsci. Zaplakala sam kada su je držali u tamnici pred streljanje gde su je stavili upravo oni za koje se toliko žrtvovala, a spasao ju je smrti nekadašnji neprijatelj koji je imao toliko poštovanja prema njoj. Zaista dirljiva životna priča – kaže nam Aleksandra.
Publika je dugim aplauzom izrazila poštovanje prema heroini i glumici, a Milunka svojom pričom nastavlja da osvaja Nemačku, rov po rov. Sledeći je u subotu u Berlinu.
Nismo o ovome učili u školi
– Mi smo oduševljeni kako nam je Vesna prenela Milunkinu priču. Toliko je sličnosti između njih dve da smo imali utisak da je Milunka ispred nas. Videli smo težak život žene u tim vremenima, žena u vojsci, njenu hrabrost i humanost i mnogo detalja iz njenog života o kojima nismo učili u školi. Zaista smo oduševljeni i predstavom i Milunkom – kažu Snežana i Nenad Hrkalović iz Frankfurta.
Da se ponosimo Milunkom
Dragana, Lazar Čarapić i njihovi sinovi Milan i Luka su izneli prve utiske za “Vesti”:
– Prelepa predstava. Svi smo veoma zadivljeni. Milunka Savić je žena na koju svaki Srbin mora da bude ponosan. Znali smo o njoj dosta, ali smo sada saznali više. Dobro je da su sa nama i naši sinovi i da mogu kroz ovakvu divnu predstavu da nauče šta znači biti heroj – kaže nam Lazar.
Stariji sin Milan je učestvovao u recitalu, za predstavu kaže da mu se dopala, da je sa pažnjom pratio i da je na kraju bio tužan.
Sećanje na herojska dela
– Pre svega želim da izrazim zadovoljstvo jer se srpska zajednica u Frankfurtu i Hesenu i ove godine na dostojan način poklonila senima svojih slavnih predaka i na dostojanstven način obeležila ovaj važan datum u srpskoj istoriji. Srpski narod je stradao u Velikom ratu, ali je izvojevao slobodu u kojoj danas uživamo. Dužni smo, pre svega prema svojoj deci da negujemo sećanje na njihova herojska dela, rekao je Branko Radovanović, generalni konzul Srbije u Frankfurtu.
Pored Branka Radovanovića predstavi je prisustvovao i Aleksandar Damjanac, konzul Bosne i Hercegovine u Frankfurtu, potpukovnik Dejan Bulajić, pomoćnik izaslanika odbrane, sveštenici: Simon Turkić, Slobodan Tijanić, Neđeljko Đokić i Aleksandar Marković, kao i nastavnički tim dopunske nastave na srpskom jeziku u Hesenu, Biljana Bukinac, Tatjana Milanović, Sonja Zrnić i Bojana Rakonjac.
