"Da mi je sve u životu kao moj dobar brak sa Dušanom, sve bi bilo pesma… Naša ljubav je ista kao i prvog dana, ljubav nas je u ovoj nesreći još više zbližila, u našoj kući nema svađa ni galame… ali sudbina nas izgleda tera da dobiješ na mostu, a izgubiš na ćupriji", kaže nam Aleksandra koja je nedavno posetila Dopisništvo "Vesti" u Beogradu zajedno sa svojim slepim desetogodišnjim sinom Aleksandrom.
Povod: uručenje donacije iz Australije, dar od 200 AUD koje su im ovoga puta poslale čitateljke "Vesti" i stalne darodavke Silvana i Dijana sa sinom Filipom iz Melburna.
Dar na dva delaŠta će uraditi Aleksandar sa poklonom od 200 AUD iz Melburna? Bez dvoumljenja kaže: "On se deli na dva dela. Sto dolara ide mojim sestrama, neka im mama kupi sve što im treba. A ostatak meni. Znate… štedim svaku paru za laptop!". |
Kako je ova mlada žena našla vremena da izađe iz svoja četiri zida i ostavi na sat-dva 12-godišnje bliznakinje Ivanu i Nikolinu koje od rođenja boluju od cerebralne paralize i ne pitamo, ali znamo da se Aleksandra i pored svega što ju je zadesilo ne predaje: "Šta bi bilo da Dušan ili ja pokleknemo? Ko bi se brinuo za našu decu? Kad mi je najteže, okrenem na šalu. To me održava u životu", priča ova srčana Hercegovka koju je usud doveo iz rodnog Mostara u goste u Srem, gde je i upoznala muža Dušana.
Snagom koju samo majka ima, ona neprekidno bdi nad svojom hendikepiranom decom, čini i nemoguće da bi im život bio lakši. Pored toga što su bliznakinjama oduzete svakoj leva noga i leva ruka, Ivana ne vidi, dok Nikolina tek ponešto nazire, obe gotovo ništa ne govore, i sin Aleksandar je potpuno slep. Kao beba oboleo je od tumora na oba oka. Tumor je izlečen, ali je mali Aca izgubio vid. U njegovom hodu po mukama učestvovali su i još učestvuju naši čitaoci već dugi niz godina.
Mnogi su slali novčanu pomoć, drugi ih posećivali na kućnom pragu, a treći za vreme njihovog boravka u Esenu u Nemačkoj bili im domaćini i podrška.
POZIV DONATORIMAAko želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete dobiti i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924. |
Ipak, što ne mogu njene ćerke, može njen sin Aca. Malo ko bi verovao da je ovaj dečak, pored uspona i padova, uspeo u mnogim stvarima više nego neki njegovi vršnjaci kojima nije uskraćeno svetlo dana. Učenik je četvrtog razreda Specijalne škole za slepu i slabovidu decu u Zemunu. Ima sve petice, a najbolje mu ide za divno čudo baš matematika. Umesto očiju mali Aleksandar ima očne proteze. Iako živi s one druge strane duge, on se kreće kao da vidi, radi na kompjuteru, vozi bicikl, pliva, pohađa muzičku školu i svira harmoniku, obožava Riblju čorbu, zna da upali kola, traktor, i igra se sam na spravama u parku…
– Sećam se mame i tate… Njihovih lica… I evo sada sve što govorite ima svoju boju – samouvereno kaže mali Aca, a na pitanje kako izgleda novinarka "Vesti", brzo odgovara: "Crnokosa, u tamnoj odeći s žutom majicom!". Pogrešio je Aca samo u boji majice! Ali, zato bez greške menja svojim sestrama pelene i pripremljenu hranu, usitnjenu u blenderu, daje u flašicama bolesnim sestrama.
"On je moja desna ruka", s ponosom kaže majka Aleksandra žureći kući i zahvaljujući se još jednom dobrim ljudima na daru.
Pozdravi zemljacimaOtac Dušan o svojoj porodici brine svakog trena. On nema vremena da sedi u kafani i da ćaska s prijateljima. Kad ne pomaže supruzi Aleksandri, on je na njivi, jer oni bukvalno žive od zemlje. I od svog rada. "Mnogo su nam pomogli svi zemljaci širom dijaspore. Eto, koristim priliku da preko ‘Vesti’ pozdravim naše stalne donatore iz Australije ali i naše domaćine u Esenu, bračni par Desu i Radeta Čeka", poručuje Aleksandra. |
