Sednica Saveta bezbednosti UN o imenovanju nemačkog političara Kristijana Šmita za visokog predstavnika u BiH završena je bez konsenzusa. Ambasador SAD u UN ostao je pri stavu da je Šmit novi visoki predstavnik i da za njegovo postavljenje nije potrebna saglasnost svih strana, njegov ruski kolega zaključio je da izbor nema legitimitet, a kineski predstavnik je izjavio da niko ne treba da se meša u pitanja drugih zemalja.
Za Republiku Srpsku visoki predstavnik jednostavno više ne postoji. Naime, srpski član i predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik izjavio je da Savet bezbednosti UN nije izabrao visokog predstavnika jer nije bilo konsenzusa u SB UN, koje je po odredbama Aneksa 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma jedino ovlašćeno da odlučuje o imenovanju. On je naglasio da se stoga ne može govoriti o legitimitetu visokog predstavnika u BiH kojeg nameću određene države mimo odredaba propisanih Dejtonskim sporazumom.
Da podsetimo, Valentin Incko je dao ostavku, da bi na njegovo mesto Savet za sprovođenje mira postavio Šmita i to bez saglasnosti svoje članice Rusije. Pritom, Moskva je od početka ove krize ukazivala da je za imenovanje novog visokog predstavnika neophodan konsenzus članica Saveta i Etniteta u BiH, što je sada na sednici SB UN obrazložio ruski ambasador Vasilij Nebenzja.
Procedura jasna
– Imenovanje građanina SR Nemačke Kristijana Šmita nije legitimno, niti ima političku podršku za održavanje mira, vodiće u haos i uništiće sve pozitivno što je stvoreno u poslednjih 25 godina. Zar smo zaista hteli ovaj scenario kada smo potpisali Dejtonski sporazum – upozorio je Nebenzja.
On je podsetio da je Rusija član Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mira i da kategorično odbija ovo imenovanje.
– Procedura za imenovanje visokog predstavnika jasna. On se imenuje uz odobrenje strana u BiH i SB UN. Ništa od ovoga se nije dogodilo u slučaju Kristijana Šmita. On je bio jedini kandidat i Savet ga je odobrio bez diskusije – rekao je Nebenzja uz primedbu da bi ovo moglo da ima štetne posledice po BiH.
SAD ne odustaju
Naravno, suprotstavio mu se američki ambasador u UN Ričard Mils koji je uporno tvrdio da Savet za sprovođenje mira može da izabere visokog predstavnika bez odobrenja SB UN. On je izneo stav da su se u Savetu dogovorili svi osim Rusije, i da je zato imenovanje Šmita za Ameriku svršena stvar.
– BiH je trenutno mirna, ali stabilnost se ne može uzeti zdravo za gotovo. Uloga visokog predstavnika ima ključnu ulogu, a glavni cilj je pomirenje, što je u interesu građana BiH – rekao je Mils.
On je podsetio da Rusija insistira na zatvaranju Ureda visokog predstavnika i dodao da se i SAD zalažu za to, “ali ne pre reformi koje će dovesti do stabilne BiH”.
Odlučuje skupština RS
Dodik je istakao da je stvorena nakaradna situacija i da će se RS ponašati u skladu sa stavom svoje Narodne skupštine.
– Srpska prihvata novog visokog predstavnika samo ako je imenovan odlukom SB UN. Verovatno ću imati priliku u okviru Predsedništva da kažem Šmitu da on za nas nije visoki predstavnik. Srpska nema nameru da sarađuje sa licima koji imaju sumnjive mandate – rekao je Dodik.
Manevar Bisere Turković
Ministarka inostranih poslova BiH Bisera Turković izjavila je u SB da još nije vreme za ukidanje visokog predstavnika. Međutim, ambasador Nebenzja predočio je da je dobio pismo predsedavajućeg Predsedništva BiH Milorada Dodika da ona nema zakonito pravo da govori u ime sva tri naroda pred Savetom bezbednosti, već da je iznela lično mišljenje.
– Odredbe Dejtonskog sporazuma nalažu da spoljna politika bude zajednička odgovornost u BiH i da mora biti koordinisana. Ako to nije slučaj, sve što ste rekli može se smatrati vašim ličnim viđenjem, a ne pozicijom BiH – rekao je ruski predstavnik.
Hag gori od Hitlera
Prvi predsednik RS Radovan Karadžić, uoči deportacije iz haškog u britanski zatvor, uputio je pismo šefovima država i vlada, predstavnicima zemalja članica UN i Saveta bezbednosti u kom je ukazao na pogubno delovanje ad hok sudova (nadležnih za pojedine zemlje i ratove).
Karadžić je u pismu istakao da ih obaveštava o “najvećoj sramoti koja je učinjena u njihovo ime, očigledno, bez njihovog pristanka, a verovatno i znanja”. On je ukazao da je stotine nevinih Srba služilo kaznu daleko od svoje zemlje i bilo lišeno redovnog kontakta sa porodicama, što je suprotno Rezoluciji Generalne skupštine UN 70/175, poznate pod nazivom “Pravila Nelsona Mendele”. Prema njegovim rečima, ni u doba najvećih diktatora nije bilo zatvoreno toliko nevinih ljudi sa tako perfidnom maskom pravde.
Karadžić je ocenio da se pred celim svetom “odvija najperfidnija carska igra, ne manje opasna od one koju je Hitler igrao sa Čehoslovačkom uoči Drugog svetskog rata, ali još perfidnija”. On je naveo da se dešava “najmalignija masovna manipulacija” nakon ratova u bivšoj Jugoslaviji ” sa perfidnim zlostavljanjem mnogih institucija civilnog društva i međunarodnog poretka” i upozorio da je ideja međunarodne pravde zauvek ugrožena.
“Nije ni čudo što neke velike sile, progoneći i namećući ad hok sudove drugim državama, ne sarađuju sa tim sudovima, osim sa tužilaštvima kako bi okrivili predstavnike malih naroda”, naveo je Karadžić. On je dodao da takvi sudovi krše mnoge zakone i propise time što izbegavaju uobičajene postupke i otvoreno se priklanjaju jednoj od zaraćenih strana.
Karadžić je ukazao da se zatvorski uslovi različitih nacija u Evropi veoma razlikuju, mada bi “Pravila Nelsona Mandele” trebalo da obavezuju članice UN da uspostave međunarodne standarde.
Karadžić je ocenio da visoki zvaničnici Suda i Tužilaštva u Hagu otvoreno pokazuju pristrasnost masovnim učešćem u komemorativnim i drugim društvenim događajima samo jedne od strana, obavezujući se tako da će biti okrutni prema Srbima.
“Na taj način oni pokazuju da je to neka vrsta pobedničke pravde. A zvaničnik najvišeg suda zloupotrebljava svoja prava, odbijajući da pusti srpske osuđenike posle dve trećine izdržane kazne”, naveo je Karadžić.
