Ruski zid na Krimu

0

Grupa naoružanih ljudi povukla se iz ukrajinske baze kod Sevastopolja, koju je prethodno zauzela. Kako prenose agencije, reč je o 30 do 40 proruskih vojnika, a ceo događaj je prošao bez ijednog ispaljenog metka. Kako prenosi Interfaks Ukrajina, proruske snage najpre su kamionom probile ogradu baze Juharnji, a potom je zauzele, zahtevajući od ukrajinskih snaga da se predaju. Ukrajinski mediji su naveli da se deo njihovih vojnika sklonio u bunker.

Nestali sistemi Igla
Za vreme nemira u Ukrajini iz vojnih magacina nestalo je na desetine prenosnih raketnih sistema Igla, a ukrajinsko Ministarstvo odbrane preduzima "hitne mere da zataška ovaj slučaj". Postoji opasnost da su ovi raketni sistemi pali u ruke radikalnih nacionalista iz pokreta Desni sektor i da su u to umešana nova kijevska vlast, te da bi se ovo oružje moglo upotrebiti na Krimu. Po mišljenju ruskih vojnih eksperata, u Ukrajini se formira druga ultranacionalistička vojska, koja sad povećava svoje arsenale oružja. Igla je veoma opasna vrsta oružja, namenjena da uništi niskoleteće vazdušne ciljeve i zato je njena distribucija regulisana posebnim međunarodnim sporazumima.

Oduvek ruski
Nema smisla da Evropa ulazi u sukob sa Rusijom zbog Krima, koji je, istorijski gledano, ruski, rekao je francuski političar i ekspert za Rusiju Žan-Pjer Ševenman.
– Što se tiče Krima, niko ne može sporiti da je on istorijski ruski. Stanovništvo Krima je većinski rusko – rekao je Ševenman i dodao da ne postoji nikakav ideološki ili vojni povod za novi hladni rat u Evropi i da niko za to nije zainteresovan.

Danima se nagađa koliko tačno ruskih vojnika ima na Krimu. Vašington procenjuje da ih je oko 20.000, dok Ukrajina tvrdi da ih ima čak 30.000. U gradu Čongara, na granici Krimskog poluostrva, proruski vojnici su postavili betonski zid i minsko polje prema kontinentalnom delu Ukrajine.
Proruski aktivisti ponovo su juče demonstrirali u istočnoj Ukrajini, uporištu svrgnutog predsednika Viktora Janukoviča, nakon što je Moskva zapretila da će prekinuti isporuku gasa toj zemlji. Aktivisti, koji protestuju 24 sata na Lenjinovom trgu u centru Donjecka, pod sovjetskom zastavom sa zlatnim srpom i čekićem, traže raspisivanje referenduma o nezavisnosti, poput referenduma koji se na Krimu održava 16. marta.
Slični protesti održavaju se i u obližnjim gradovima kao što su Harkov i Dnjepropetrovsk u kojima se takođe govori ruski. Na zgradi vlade u Donjecku vijore se i ruska i ukrajinska zastava, pošto su u nju prošle sedmice upadali i proruski i proevropski gnevni demonstranti.
Vašington je uveo zabranu izdavanja viza i zamrznuo imovinu visokih ruskih zvaničnika odgovornih za ponašanje Rusije u Ukrajini. I EU je zapretila pooštravanjem ekonomskih sankcija protiv Rusije ako odmah ne počne pregovore sa Ukrajinom. Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je američkom državnom sekretaru Džonu Keriju da bi se kaznene mere protiv Moskve vratile Vašingtonu kao bumerang. Rusko ministarstvo spoljnih poslova je, takođe, upozorilo zemlje EU da su sankcije mač sa dve oštrice koji bi mogao naneti štetu trgovinskim partnerima Rusije. U međuvremenu, oko 300.000 pripadnika muslimanske manjine turskog porekla na Krimu, krimskih Tatara, ne želi da se Krim otcepi od Ukrajine, piše "Dojče vele", i ukazuje na njihov veliki strah od ruske intervencije i da zato traže pomoć Turske.

 

POVEZANE VESTIVIŠE OD AUTORA

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here