Ruski vojnici stigli su na granicu Nagorno Karabaha sinoć i postavili ruske zastave, prenosi Nova.rs. Rusi su za sada u ulozi posmatrača, ali Jermenima to daje nadu da su molbe Vladimiru Putinu za pomoć u ratu s Azerbejdžanom konačno uslišene.
Iako se vojnici tehnički nalaze na teritoriji Jermenije, praktično su na samoj granici sa Nagorno-Karabahom, a lokalni Jermeni se nadaju da je to “Putinova prethodnica”, odnosno uvod u ozbiljniji ruski angažman u ovom sukobu. Tome u prilog ide i informacija koju su reporteri Nova.rs dobili na terenu, da se Rusi razmeštaju duž cele južne granice, između Nagorno-Karabaha i Sunika, južnog jermenskog regiona.
Nekoliko velikih ruskih šatora se nalazi na brdu tik uz granicu, odakle Rusi posmatraju operacije specijalnim dvogledima. Jermenska vojska na kontrolnom punktu je ohrabrena ruskim prisustvom, jer to vidi kao najavu aktivnijeg uključivanja Rusije u sukob i kao prvi korak u zaštiti koju su tražili.
Lavrov najavio vojne posmatrače
Inače, pre dva dana je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova rekao da bi ruski posmatrači trebalo da budu raspoređeni na kontrolnoj liniji Artsak da bi obezbedili prekid vatre između Jermenije i Azerbejdžana. Lavrov je podvukao da je to moguće samo uz dozvolu obe zmelje i dodao da se situacija ne može rešiti vojnim sredstvima.
– Ne mislim ni na mirotvorce, nego na vojne posmatrače koji bi bili potrebni. Verujemo da je sasvim ispravno da to budu ruski vojni posmatrači, ali poslednju reč o tome daće dve strane u konfliktu. Mi i sa Bakuom i sa Jerevanom održavamo prijateljske odnose i strateško partnerstvo – rekao je Lavrov.
Istorijat sukoba
Ušuškan među vrhovima i visoravnima Južnog Kavkaza, na raskrsnici carstava, Nagorno-Karabah se opet našao u centru nasilnih borbi. Azerbejdžan i Jermenija “ukrstili su koplja” i taj sukob je postao najveća eskalacija nasilja od prekida vatre 1994. godine kojim je okončan rat.
Borbe, u kojima je, od kada su izbile 27. septembra, poginulo najmanje 532 vojnika, svoje poreklo imaju u Sovjetskom Savezu, ako ne i ranije. Tokom više od četvrt veka, dve strane suočavale su se na takozvanoj Kontaktnoj liniji, razmenjujući ljutitu retoriku, snajpersku pucnjavu, povremene minobacačke napade, nanoseći male žrtve.
Azerbejdžan je potrošio stotine miliona dolara, prihode od velikih rezervi nafte i GASA, na modernizaciju svojih oružanih snaga, što je navelo posmatrače da neprestano upozoravaju na opasnost od novog rata.
Među najvećim preprekama sporazumu su sporovi oko budućeg statusa samog Nagorno-Karabaha i sudbine okolnih područja koja drže etničke jermenske snage i protežu se do armenske granice. Do septembra ove godine, najgora eskalacija nasilja još od 1994. godine dogodila se u aprilu 2016. kada je ubijeno oko 200 vojnika i civila.
Faktori koji dodaju ulje na vatru borbama 2020. godine uključuju pojavu novog naoružanja, pre svega bespilotnih letelica. Nijedna zemlja nema mnogo vazdušnih snaga, pa se većina borbi odvija na terenu. Međutim, Azerbajdžan je poslednjih godina uložio velika sredstva u bespilotne letelice, kupujući i licencirajući izraelske bespilotne letelice, a u novije vreme i sofisticiranije turske dronove.
U međuvremenu, Turska, tradicionalni saveznik Azerbejdžana, poslednjih godina ima mnogo veći uticaj u regionu, te predstavlja izazov ruskom uticaju na Južnom Kavkazu.
Turska je igrala daleko aktivniju ulogu nego u ranijim borbama u Nagorno-Karabahu, navodno šaljući operatore da upravljaju nadzornim dronovima u znak podrške azerbajdžanskim snagama.
Nezaboravite sada na vlasti nije Jeljcin,a Rusija nije pokrenula zemlj pod njegovom vlašću,već je sad Rusija,sviđalo se to nekome ili ne ,pod Putnom ponovo izrasla u svetsku nuklearnu i vojnu supersilu. Tako da poređenje pomoći Rusije Srbiji pod vlašću Jeljcina i vojne eventualne pomoci pomoći Naporni Karabahu,ali i drugim ugroženim zemljama od svetskih licemera i lopova,englezi i amera,je u najmanju ruku glupo.