Ruski svetitelji u Beogradu

0

Na Senjaku, jednom od najlepših i najmirnijih krajeva Beograda, stoji manastir Vavedenje Presvete Bogorodice. Ktitorka mu je bila Persida Milenković, koja je podigla i crkvu Svete Trojice u Kumodražu i zgradu Matematičke gimnazije, a Crvenom krstu ostavila kuću i imanje na Dedinju. Prilikom kopanja temelja otkriveni su ostaci starog hrama, presto od kamena u kome je pronađena i netruležna sveštenička odežda. Manastir Senjak, kako se danas naziva, podignut je pored tadašnje Gimnazije kralja Aleksandra, na tlu koje je Beograd ustupio crkvi. Crkvu je projektovao ruski arhitekta Ivan Rik, 1936. osveštao patrijarh Varnava Rosić, a oko pola veka kasnije, živopisao je akademski slikar Dušan Mihajlović. Hristov grob i ukrašene tronove za ikone Presvete Bogorodice i Sv. Nikolaja i Nektarija radio je poznati duborezac Milić Urošević. U Senjaku se čuva i čuvena ikona Lesninska Bogorodica, zaštitnica lesninske monaške porodice čije su monahinje nekada živele u Rusiji (sada ta oblast pripada Poljskoj). Tu je još jedna ikona Bogorodice, dar monaha sa Svete gore monahinjama Senjaka još dok su one bile u Kuveždinu i držale sirotište u Sarajevu. Ikona Svetog Nikolaja Mirlikijskog, dar oca Justina Popovića monahinjama manastira Vavedenja, u ulju, sama se nekim čudom obnovila vremenom, i tada je otac Justin i prorekao da će ikona prosijati i obnoviti se uz molitve senjačkih monahinja. Ikona Svetog Nektarija Eginskog poklon je Senjaku od jedne vernice koja se iscelila od raka. U maju 2008. obavljen je prenos moštiju Svetog ispovednika Dositeja, episkopa niškog, potonjeg mitropolita zagrebačkog. Sveti Dositej je mnogo postradao od Bugara kao niški episkop, a ustaše i rimokatoličke sestre mučile su ga u Zagrebu, odmah po izbijanju rata 1941. godine. Umro je četiri godine kasnije. Riznica manastira Vavedenja čuva nekoliko izuzetnih ikona iz 18. i 19. veka, bogoslužbene knjige i mošti i čestice moštiju velikih ruskih svetitelja. Tu su i dva kivota sa velikim brojem čestica moštiju svetitelja.

 

Metoh Kuveždina
Manastir na Senjaku je od početka bio metoh manastira Kuveždina na Fruškoj gori. Kuveždin je bio prvi ženski manastir u obnovljenoj Srbiji. Posle Oktobarske revolucije 1917. u Srbiju su pristigle monahinje iz ruskih manastira i ovde obnovile ugašeno žensko monaštvo. Monahinje iz čuvenog velikog manastira u Lesni dobile su na upravu manastir Hopovo 1923. godine. Tu su im se pridružile mnoge Srpkinje, koje su posle obnove Kuveždina preuzele upravu nad njim. Prva igumanija bila je Melanija Krivokućin. Njena namesnica i saradnik bila je Ruskinja Angelina Gračova, rodom iz Petrograda, koja je postala igumanija Senjaka.

 

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here