Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović posetio je Istraživački institut u Dimitrovgradu u Rusiji i tom prilikom rekao da se u ovom trenutku radi na pripremi međudržavnog sporazuma o uspostavljanju centra za nuklearne nauke, istraživanja i inovacije u Srbiji.
– To će biti najmoderniji nuklearni istraživački centar u našem delu Evrope. U njemu će se sprovoditi istraživanja u oblasti upotrebe nuklearne energije u mirnodopske svrhe, pre svega u medicini, poljoprivredi, industriji, razvoju novih materijala… Gradićemo ga sa ruskom državnom korporacijom Rosatom – rekao je Popović.
Rosatom ima 40 odsto svetskog tržišta zahvaljujući gradnji atomskih centrala i proizvodnji nuklearnog goriva. Za njim sledi Vestinghaus sa oko 18 odsto. Projekte istraživačkih centara Rosatom sprovodi u Belorusiji i Boliviji, dok je u Ukrajini obustavljen posle smene režima 2014. godine.
Prethodni direktor Rosatoma Nikolaj Spaski prošle godine u Beogradu sastao se s predsednikom Aleksandrom Vučićem. Tom prilikom Spaski je pojasnio da se kao prioritet projekta razmatra formiranje u Srbiji centra atomske nauke na osnovu izgradnje ruskog istraživačkog reaktora. Rosatom je tada saopštio da “Vučić namerava da projekat drži pod ličnom kontrolom”.
Prilikom posete predsednika Vladimira Putina u januaru ove godine potpisani su odgovarajući sporazumi. Aktuelni direktor Rosatoma Aleksej Lihačov tada je objasnio da Srbija raspolaže jedinstvenim potencijalom i iskustvom u regionu (zahvaljujući nasleđu Instituta u Vinči).
– Opremanje centra za atomska istraživanja u Srbiji daće impuls saradnji u nizu inovacionih pravaca: medicini, industriji i poljoprivredi. Ali poslužiće i kao platforma za saradnju na nivou Centralne Evrope (Rusiji direktno nedostupne zbog sankcija). Bezuslovno će se primeniti svi standardi bezbednosti – objasnio je Lihačov.
On je najavio formiranje zajedničkih radnih grupa za ispunjenje projekata i naučnih istraživanja, ali i razmenu eksperata, organizaciju seminara i naučnih konferencija. Možda još važnije, obuku naučnog i tehničkog personala, isporuku opreme, materijala i komponenata.
U to vreme Rosatom je već održao seminar u Beogradu u kom su učestvovale njegove ćerke firme i oko 100 srpskih kompanija. Predstavnici Rosatoma naročito su istakli da donose tehnologije koje će srpskom stanovništvu povećati dostupnost savremenih sredstava za lečenje onkoloških bolesti.
Već u aprilu ove godine na Atomekspu u Sočiju potpisani su memorandumi kojima je predviđena razmena studenata i obuka predavača na srpskim univerzitetima.
Lihačov je tada zadovoljno zaključio da se “korak po korak planski zatvara pravna osnova za buduće zajedničke projekte.
Radiološki pasoši
Atomska tehnologija ima različitu primenu u svakodnevnom životu. Na primer, postoje radiološki pasoši koji registruju koliku dozu zračenja je putnik primio na aerodromima. Tako u slučaju neophodnosti primene rendgen aparata lekar tačno zna koliko pacijenta sme da ozrači.
Grad sedam reaktora
U Institutu u Dimitrovgradu nalazi se sedam reaktora, od toga šest istraživačkih. To je najveći evropski kompleks za nuklearna istraživanja. Osim naučnih eksperimenata tu se proverava kontrola nuklearnog goriva, ali i proizvodi najskuplji elemet na svetu, Kalifornijum 252. Cena je oko 27 miliona dolara za gram, ali u Rusiji i americi proizvede se tek nekoliko desetina miligrama godišnje. Kalifornijum 252 koristi se kao moćni izvor neutrona za zračnu terapiju tumora ili u potrazi za zlatnim žilama i izvorištima nafte, pa čak i u kontroli elisa za prekookeanske brodove.
