"Projekat zovemo Nojeva barka. Cilj je da stvorimo bazu podataka u kojoj će biti uskladišteni geni celokupnog živog sveta na našoj planeti, uključujući žive vrste, vrste u izumiranju i dostupan materijal izumrlih vrsta. To je zadatak koji smo sebi postavili", rekao je rektor Viktor Sadivnič novinarima.
"Genetska barka" bi terbalo da bude završena 2018. godine, biće izgrađen u univerzitetskom kampusu u Vorobjevim brdima, a odobren budžet je milijarda rublji, odnosno oko 195 miliona dolara.
"Barka će nam omogućiti da zamrznemo i čuvamo najrazličitije materijale, koje kasnije možemo da reprodukujemo. Takođe tu će biti i napredni informatički sistemi, jer ne mora sve da se čuva u petrijevim šoljama", rekao je rektor.
Projekat će u prvoj etapi prikupiti materijal iz svih prirodnjačkih muzeja u zemlji, a sve katedre na Lomonosovu će biti uključene u njegovu realizaciju. Programom je posebno regulisano učešće najmlađe generacije ruskih naučnika.
"Banka materijala će biti direktno povezana sa najvećim univerzitetima u zemlji, moguće i u inostranstvu. Ako ovo ostvarimo, ovo će biti veliki korak za Rusiju, koja će postati prva zemlja u istoriji koja će stvoriti pravu Nojevu barku", rekao je on.
Naravno, Rusi nisu jedini sa ovom idejom, jer Britanci imaju svoj projekat "Zamrznute barke", koja čuva genetski materijal svih ugroženih vrsta, a tu je i projekat "Milenijumsko zasada", koji ima za cilj da sačuva seme svake postojeće biljne vrste na planeti.
