Vojni avioni imaju kratak vek trajanja, posebno u periodu tehnološkog napretka, ali najelitnija letelica Prvog svetskog rata mogla bi da zastari za par meseci.
Stvari se nisu mnogo razlikovale u Drugom svetskom ratu. Pronalskom mlaznjaka, čitave flote aviona postale su zastarile kako tehnologija sazreva. Napredni lovci koji su se borili na nebu nad Korejom postali su smeće samo nekoliko godina kasnije, piše “Nešenell Interest”.
Ali nekoliko dizajna izdržava test vremena. B-52 Stratofortres je prvi put poleteo 1952. godine, ali i danas ostaje u upotrebi. Novi C-130 nastavljaju da lete, a zasnovani su na dizajnu koji je počeo da radi 1954. godine.
Ali to su bombarderi i transportni avioni, ne bore se jedni sa drugima. Lovci se suočavaju sa posebnim problemom dugog života, jer moraju direktno da se takmiče sa novijim modelima. Zato je vrlo mali broj lovaca imao dug radni vek, bilo u proizvodnji, bilo u službi.
Početne studije pogodnosti za MiG-21 počele su 1953. Uspeh MiG-15 i MiG-17 ukazao je na to da su sovjetski vazduhoplovni inženjeri mogli da se nadmeću sa svojim zapadnim kolegama, a sa MiG-19 Sovjeti su imali svoj prvi nadzvučni lovac. Međutim, tehnologija se tako brzo promenila u prve dve decenije leta mlaznjaka da su lovci koji su dominirali Korejskim ratom zapravo zastareli do sredine 1950-ih.
MiG-15 mogli su razdvojiti formaciju B-29, ali nisu mogli da uhvate moderne američke bombardere. Sovjeti su nameravali da MiG-21 to promeni, istovremeno pružajući efikasnu opciju vazdušne superiornosti.
MiG-21 (na kraju nazvan „Fišbed“ u NATO klasifikaciji) leteo bi brže od dva maha, sa unutrašnjim topom i kapacitetom za nošenje između dve i šest raketa (Fišbed je aktiviran i pre upotrebe projektila). Kao i većina lovaca, MiG-21 bi na kraju služio u napadu na mete na zemlji, u kom može da nosi ograničen broj bombi i raketa. Kao i kod mnogih njihovih lovaca, Sovjeti su radije upravljali MiG-21 sa zemlje, eliminišući potrebu za glomaznom, sofisticiranom radarskom opremom.
Sve u svemu, SSSR je izgradio 10.645 lovaca u periodu između 1959. i 1985. Indija bi izgradila još 657 na osnovu sporazuma o licenciranju i transferu tehnologije sa Moskvom, dok je Čehoslovačka napravila 194 pod licencom. Pod komplikovanim i pomalo sumnjivim okolnostima, Narodna Republika Kina nabavila je dovoljno aviona i tehničkih dokumenata kako bi inženjering MiG-21 pretvorio u Čengdu J-7 / F-7. Kina je proizvela oko 2.400 lovaca u periodu od 1966. do 2013. Kombinovani brojevi čine MiG-24 daleko najproizvedenijim nadzvučnim avionom u svetskoj istoriji.
Za vreme hladnog rata, SAD su došle u posed više varijanti MiG-21 (na kraju su kupili eskadrilu J-7 od Kine). Generalno gledano, američki piloti su dobro govorili o avionu i on je izveo više nego adekvatno u situacijama obuke agresora. Zaista su visoko obučeni američki piloti verovatno gurnuli MiG-21 dalje nego što je to mogla većina sovetskih pilota.
MiG-21 imao je veliku ulogu u ratovima širom Bliskog istoka. Lovci-bombarderi izraelskih odbrambenih snaga opustošili su egipatske i sirijske Migove u uvodnim udarima Šestodnevnog rata. MiG-21 su se borili izraelskim lovcima u ratu zastrašivanja, Iom Kipur ratu i ratu u Libanu, uopšteno teško pateći od ruku izvrsnih izraelskih pilota. U jednom slučaju izraelski lovci u postavili zasedu i uništili nekoliko MiG-21, kojim su leteli sovjetski piloti.
Broj operativnih MiG-21 počeo je da opada krajem 1980-ih i 1990-ih, jer su ih moderniji modeli zamenili, a nakon raspada Sovjetskog Saveza doveli su do dramatičnog smanjenja. Sovjetske države nisu imale sredstava za održavanje flota migova. Međutim, brojne vazduhoplovne snage i dalje koriste MiG-21 i njegove kineske varijante.
MiG-21 trenutno služi u osamnaest vazdušnih snaga širom sveta, uključujući dve članice NATO (Rumunija i Hrvatska). Avioni su leteli u četrdesetak drugih vazduhoplovnih snaga (brojanje je teško jer su ponekad zemlje prestale da postoje pre MiG-ova koji su im služili) od 1960. J / F-7 služi još trinaest zemalja, a četiri su ih povukle.
Hrvatska i Rumunija raspolagaće svojim migovima u narednih pet godina. Posle niza nesreća, Indija konačno povlači svoje MiG-21 (pod pretpostavkom da ikada zaista može nabaviti ili proizvesti zamenu). Kineski J-7 prebačeni su u lokalne obaveze odbrane i obuke.
To, međutim, ne znači kraj Fišbeda. Mnogi od modela J-7 i F-7 ostaju u upotrebi i mogu da ostanu u službi još neko vreme. Bangladeš je kupio poslednju desetinu F-7 u 2013. godini i skoro im neće trebati zamena. A puno vazdušnih snaga jednostavno nema potrebe za nečim mnogo sofisticiranijim ili skupljim.
Možda neće napuniti 100 godina u službi, ali 70-80 svakako hoće.
