Svetska “avio-javnost”, avio-kompanije, piloti i putnici iz praktično celog sveta uznemireni su zbog posledica pada već dva aviona nove modifikacije “Boinga 737 MAKS 8”, i to u svega nekoliko meseci. Zašto su avioni najnovije tehnologije odjednom otkazali poslušnost komandama posade i usmrtili stotine ljudi?
Pad novog “Boinga 737 MAKS 8”, etiopske avio-kompanije, koji je usmrtio 157 osoba, izazvao je široki odjek u svetu. Kina je odmah uvela zabranu letenja na ovom tipu aviona, iako u okviru različtih kineskih avio-kompanija ima oko 100 ovakvih letelica. Primer su sledile EU, Brazil, Meksiko. A Rusija, Velika Britanija, Australija, Oman i Indija su zatvorili svoje vazdušno prostranstvo za ove letelice. Uprava civilne avijacije Vijetnama je izjavila da neće izdavati upotrebne dozvole za avione ovog tipa avio-kompanijama koje su ih tek nabavile, sve dok se zvanično ne utvrde razlozi pada i greške koja je do toga dovela.
Ruska avio-kompanija S7 “Erlajns” izjavila je da će privremeno prizemljiti letelice ovog tipa koje ima u svojoj floti. A ruski avio-prevoznik “U tair” odustaje od kupovine aviona “Boing 737 MAKS 8”.
U vezi sa tragedijom, svetski mediji su podsetili na pad aviona istog tipa u Indoneziji oktobra 2018. godine. Tada je poginulo 168 putnika i 7 članova posade. Obe tragedije su se desile na identičan način: tokom uzletanja.
Prema podacima portala “Flajt radar 24” ovih dana, na nebu nije bilo aviona ovog tipa.
O čemu se ovde zapravo radi i zašto dolazi do kobne greške? Da li je u pitanju propust konstruktora, neprecizna elektronika, greške pri upravljanju usled nedovoljne obučenosti pilota ili nešto sasvim drugo? Sputnjik je pitao eksperta Makara Aksjonenka, iskusnog pilota civilnih aviona i nekadašnjeg vojnog avijatičara, pukovnika Ratnog vazduhoplovstva RF.
– Konačno je sveto pismo svetske avijacije, korporacija ‘Boing’, suočena sa problemima u vezi sa kvalitetom svojih proizvoda. Poslednja dva slučaja za pola godine – to nije slučajnost. Ako se uzme u obzir samo Rusija, setimo se ‘Boinga’ niskobudžetne kompanije ‘Flaj Dubai’, koji je pao na pistu aerodroma Rostova na Donu. Svi putnici i članovi posade su tom prilikom poginuli. Takođe, još jedan pad ‘Boinga’ desio se u ruskom gradu Kazanju, kada je između ostalih poginuo i sin predsednika Republike Tatarstan. Tada je sva krivica svaljena na pilote, da oni navodno ne umeju da upravljaju avionom. Istraga je stalno išla u sasvim drugom smeru, izbegavajući da se pominje greška u kompjuterskom programu, kao i mogući problemi u konstrukciji stabilizatora i sistema upravljanja. Do sad je sve moguće probleme, sa stola ‘sklanjao’ moćni lobi kompanije Boing, kako u inostranstvu, tako i u Rusiji – objašnjava Aksjonenko.
Naš sagovornik dodaje da je rizik od mogućeg gubitka dela tržišta na račun “Erbasa”, priterao “Boing” uza zid.
– Sada će morati konačno da počnu da se bave problemima koji su odavno zreli za rešavanje. Mnogi ‘Boingovi’ modeli su projektovani izuzetno brzo, jer su žurili da ne zaostanu za ‘Erbasom’ – zaključuje Aksjonenko.
